Beogradske priče: Nebeska babica na 8.000 metara

KADA spojite beogradskog mangupa, fudbalera, boksera i kaskadera, pa ga uputite u tajne folklora, uz koji proputuje ceo svet, na dobrom ste putu da ocrtate lik našeg sagovornika Radoja Rakočevića. Ipak, u istoriju je ušao na jedna druga, "nebeska vrata".

Na Dorćolu ga zovu Roki, jer je u tom delu grada svako morao da ima nadimak, a jednog dana 1969. godine u sobu mu je kročio brat Miroljub i rekao kako je otvoren konkurs za stjuarte.

- Tada o tom poslu nisam znao ništa, osim da je to neki konobar u avionu - uz osmeh počinje svoju "beogradsku priču" Rakočević. - Ocu Velimiru je već bilo dosta mog igranja u kulturno-umetničkim društvima, "Loli", "Krsmancu" i "Branku Cvetkoviću", jer je to za njega bio "cirkusantski zanat". To nije teško razumeti jer je tata bio veoma ozbiljan čovek - završio je medicinu i filozofiju.

Konkurisao sam, primili su me i postao sam stjuart.

ŠKOLA ZA PILOTA

OZBILjNI ljudi onog vremena imali su široku perspektivu ako su bili vredni. To je bio moto i našeg sagovornika, koji se, uz posao u avionu, prijavljuje za pilota u Borbenoj eksadrili u Pančevu, a potom završava sve potrebne škole, korak po korak, do flajt inženjera i pilota na "boingu 727".

- Cela generacija pilota je tako odškolovana, bilo nas je bar 20-30. Na kraju nas je čekala Akademija u Vršcu i Viša pilotska škola u Beogradu. Morali smo stalno da učimo i da se dokazujemo, jer je bila oštra konkurencija, a stizali su i školovani piloti iz vojske, pa je tu bilo veoma ozbiljnih letača.

Ovog puta naša priča počinje nešto ranije, 1978. godine, dok je naš sagovornik učio pilotski zanat, a u međuvremenu je radio kao stjuart. Preciznije, bio je šef kabine sa još četvoro kolega i njihov posao je bio da brinu o putnicima. Tada je razloga za brigu bilo, jer je u avion ušla bremenita žena u poodmakloj trudnoći.

Pilot, beba i porodilja

- Bila je to osamnaestogodišnja Marija Todev, a put nas je vodio od Beograda preko Singapura do Sidneja u Australiji - seća se Rakočević. - Tada je bilo dosta ljudi iz svih krajeva Jugoslavije koji su se iseljavali trbuhom za kruhom, a izvesno je bilo da su ovoj putnici malo "našminkali" papire, jer joj je bio cilj da stigne do Australije pre porođaja kako bi dete bilo upisano kao njihov državljanin. Tako da je taj podatak o "sedmom mesecu" bio prilično diskutabilan, što će se kasnije ispostaviti, a verovatnije je bilo da je u pitanju bio deveti. Ali, šta je tu je...

Let od Singapura trajao je nešto duže od šest sati i dok su bili iznad australijskog kontinenta, nekoliko časova pre sletanja, ženi su otpočeli jaki trudovi.

- Svi zaposleni u JAT-u imali su ozbiljnu obuku i setili smo se procedure koje nas je učio doktor Kušić - kaže Rakočević. - Brzo sam podelio zadatke asistentima, tu su bili Slavica i Slobodan Ursić, kao i Gordana Čolović i Ana Hribernik. U jednu šerpu smo sipali viski za dezinfekciju, a u drugu vruću vodu. Rukavice su takođe dezinfikovane, kao i pertla kojom smo morali da podvežemo pupčanik. Putnike sam premestio u drugi deo aviona kako bi oslobodili tri prva reda gde je bila porodilja, za nju smo napravili improvizovani sto, a stjuardese Ana i Gordana su bile uz nju, budući da su bile i žene i majke, pa su znale malo više nego drugi.

Prvi porođaj u istoriji putničkog vazduhoplovstva mogao je da počne. Posle Rokijeve intervencije kod kapetana Žike Maljkovića, avion se sa 11 spustio na osam hiljada metara, zbog pritiska koji je bio prijatniji za ovakvu, neočekivanu situaciju.

PUPČANA VRPCA

RAKOČEVIĆ nam u jednom dorćolskom kafiću polako pripoveda detalje ove burne agendote od pre skoro četiri decenije.

Kada opisuje kako je beba došla na svet, a on je uzeo za nožice i blago šljapnuo po guzi kako bi zaplakala, pokazuje na svoju nadlakticu na kojoj se jasno vidi kako se još jednom naježio proživljavajući taj trenutak.

- Kada smo čuli plač, uzviknuo sam: "Pobedili smo!"

Tada je došlo vreme da se preseče pupčana vrpca, Rakočević je odmerio tri prsta od stomaka i rekao medicinskoj sestri (pardon, stjuardesi!) da preseče vrpcu. Ona je prethodno dezinfikovala makazice za nokte u pomenutoj šerpi sa viskijem, ali strah je naterao drhtaj u ruke i žena se silno uplašila.

- Uzviknuo sam joj glasno da seče, i u tom naletu straha ona je baš tako učinila - seća se naš sagovornik. - Nisam hteo da budem grub, ali nekada je to neophodno. Posle se osmehnula i potvrdila da joj je bila potrebna takva podrška.

Beba je spremna dočekala sletanje u Sidnej, uvijena u gazu, a kapetan je već najavio tamošnjim službama da je dočekaju bolnička kola i inkubator.

- Sve se dogodilo 12. februara 1978. godine, u četiri sata i 58 minuta - smrtno je precizan Rakočević, pokazujući koliko mu je dragoceno što je ovaj porođaj, prvi put u istoriji vazduhoplovstva, prošao kako treba. - Bilo je posle toga još ovakvih događaja u putničkim avionima, ali pre toga sigurno nije.

SEĆANjE I ZABORAV

MALIŠANA koji je živ i zdrav došao na svet naši piloti su prozvali Jatko, po tadašnjoj jugoslovenskoj avio-kompaniji. Na njegovom maternjem, makedonskom jeziku ovakvo ime je pomalo pogrdno, pa je mali junak ove priče dobio ime Aleksandar. Makar je tako po Rakočevićevim saznanjima.

- Evo, prošlo je 38 godina od tada - kaže Radoje Rakočević. - Nas dvojica se više nikada nismo sreli, a nadležni u JAT-u nisu bili zainteresovani da nas povežu. Ne znam kakva je Aleksandrova sudbina, a ako je pomalo ostao i ljut, ne bih mu zamerio. Ono što ja znam jeste da je lep početak ove priče ostao nedopričan, ali meni je savest mirna jer sam učinio sve što sam umeo, pa čak i više od toga, da on bezbedno dođe na svet. Od srca mu želim mnogo zdravlja i sreće!

"Jatko"

SVETSKI PUBLICITET

ČIM je JAT-ov avion sleteo u Sidnej, tog, 16. februara 1978. godine, došla je ekipa zadužena za dezinfekciju letelice. Kako kaže naš sagovornik, to je u Australiji bio deo redovne procedure, ali Rakočević je stao pred njih i zabranio im pristup u avion.

- Ne smete unutra, porodila se žena, imamo bebu - rekao je australijskim službenicima.

Gledali su ga zbunjeno. Nikad se niko nije porodio u avionu, a baš ovi Jugosloveni sada imaju takav slučaj!?

- Za pet minuta cela Australija je znala šta se dogodilo. Novinari su pohrlili sa svih strana, nismo mogli da im pobegnemo. To je uskoro bila planetarna vest.