BURNA istorija ovog grada često je ostavljala iste takve posledice, pa se na gradskoj arhitekturi lako očitavaju nestabilna vremena koja su se smenjivala.

Gradovi koji su bili na položajima koje su poštedela ratna razaranja, poput Praga ili Stokholma, danas su značajne turističke destinacije, dok su drugi, koji su imali dovoljno mudrosti, uspevali da podignu središnje delove svojih metropola iz ruševina, vraćajući im stari sjaj. Tako su učinili Varšava i Berlin.

- Često se o Beogradu govori kao o gradu s veoma dugim kontinuitetom - kaže Bojan Kovačević, predsednik Akademije arhitekture Srbije. - Beograd nema kontinuitet grada, on ima kontinuitet naseljavanja na tom mestu, uz ušće Save u Dunav, i ima žalosni kontinuitet ratovanja i razaranja, preotimanja. Ako dobro pamtim broj, radi se o 44 prelaska iz ruku jedne u ruke druge države, milom ili silom.

Novogradnja

PREMA mišljenju arhitekata, postoje gradovi koji su ponajviše morali da se brane od "ingenioznih ideja" sopstvenih autora koji bi ih najviše ružili, udarajući na njihovo staro jezgro.

Naši gradovi, a Beograd je jedan od jasnih primera, bili su ili nisu bili žrtve ratnih razaranja ili ideologija.

- U vreme mog detinjstva i ranije faze mladosti, zapravo sve kuće pravljene posle 1945. nazivane su, kolokvijalno, "novogradnjama". A one su, po pravilu, bivale podignute na mestu nekog preostalog krša i loma nakon bombardovanja 1941, 1943. i 1945. godine. S drugog aspekta, pak, ideološki razlozi doneli su Valjevu, kao onomad ne baš komunističkom žarištu - recimo, potpuno nasuprot primeru Užica - zaobilaženje investiranja i visokih objekata, pa danas tamo možemo da obiđemo Tešnjar i možemo da uočimo da nemamo nakaze "obnove i izgradnje" u onom lošem smislu.

Kod nas jedno raskršće u centralnom delu Beograda možda najbolje govori o suštini naše graditeljske prošlosti tokom proteklih vekova.

Iako naizgled deluje nemoguće, među najvažnijim, velikim saobraćajnicama danas se samo dve ulice seku pod savršeno pravim uglom. To su Kneza Miloša i Nemanjina.

- Naše glavne beogradske ulice nastale su na starim drumovima, Carigradskom, Kragujevačkom, Topčiderskom, a potonji urbanisti su pratili način na koji je Beograd narastao, pokušavali su da isprave ono što su mogli, i da istrpe ono što ne mogu - objašnjava Kovačević.

"Samoubistvo"

KAD govorimo o udaru koji smo "izveli sami na sebe", i tu su posledice ozbiljne i često - teške.

- U Srbiji intelektualac može da izabere dva puta: ili će da ignoriše glupost i da se pravi da je ne vidi, da se distancira od nje, ili da se trudi da umanji štetu. Jednostavno, "skoči u vodu" i proba da učini da takvih pojava bude što manje.

Kovačević je svoje iskustvo prikupljao, između ostalog, kroz učešće u radu žirija urbanističkih i arhitektonskih konkursa, kao i, kada je gradska memorija u pitanju, kroz rad, kao direktor u Muzeju grada Beograda i kao konsultant u gradskoj Komisiji za nazive trgova i ulica.

Izabrao je za nas nekoliko situacija kada su stručnjaci reagovali brzo i u skladu s tradicijom grada, ali i one druge. Na primer, Novi Beograd je imao Drugi bulevar, i Treći bulevar, dve ulice koje su decenijama nosile taj naziv s bezličnim brojem, i to su saobraćajnice koje pokrivaju deo auto-puta kroz Beograd, kao i jedan bulevar paralelan s njim.

- Danas nose imena Arsenija Čarnojevića i, od nešto kasnije, Milutina Milankovića - kaže Kovačević. - To je bio prirodan sled, pogotovo što je Milankovićevo ime nosila jedna neugledna uličica, bez kuća, koja je vodila preko nekadašnjeg Starog aerodroma pored kojeg su stajali hangari koje je projektovao upravo Milanković.

U leto 2005. godine bila je u nagoveštaju odluka Komisije da se Milankoviću dodeli neka značajnija ulica, ali opet kao neka iznudica, "negde tamo" iza Sava centra.

- Moja logika, u trenutnoj reakciji, bila je da dva velika naučnika, Tesla i Pupin, imaju dva bulevara paralelna s tadašnjim Trećim i da je krajnje logično da Milanković bude zajedno u rangu s njima. Predlog je odmah prihvaćen, a to "kumstvo" mi je jedna od najdražih stvari u životu. Iako se sve zbilo u nekoliko desetina sekundi, na sastanku Komisije.

Korbizijevo sokače

- OVDE postoje i potpuno besmisleni primeri u vezi s gradskom memorijom - nastavlja naš sagovornik. - Jedan od njih je uličica u zemunu, iza KBC "Bežanijska kosa", vrlo kratka i slepa, sa samo nekoliko kućnih brojeva. Čak na tabli piše "Korbizjeva", bez "i", kao posredna potvrda da je tu nešto besmisleno. Moj stav je, a i mnogih drugih, da neka ličnost ne treba po svaku cenu da dobije ulicu u gradu. Ipak treba da bude u vezi s mestom, sa znakovitošću ili čak sa simboličnošću. Tako smo, na primer, sprečili da arhitekta Milan Zloković, s Dobrovićem patrijarh našeg modernizma, završi u Mokrom lugu, ne sećam se da li je predlog bio za Mali ili Veliki. Ali je svakako bio loš.

Sa imenima u gradu će biti još dosta posla, tvrdi Kovačević, ali ne kroz ovako dnevne odluke, nego s temeljnom strategijom.

- Kako je moguće da kralj Aleksandar Karađorđević nema ništa u Beogradu? Potičem iz porodica koje su i građanske i levičarske, ali ta situacija sa ubijenim kraljem mi je neverovatna. Kraljica Marija ima ulicu, dakako, mnoge srpske harambaše je imaju, a kralj Aleksandar je nema.

Predlažem "Novostima" da pokrenu inicijativu da se mostu koji svi danas potpuno bez pameti zovu Brankov, vrati ime Aleksandrov ili Kraljev most. Tamo su, uzgred, dva mosta jedan pored drugog, a i postamenti su autentični, iz 1934. godine. Znate, most Rijalto u Veneciji je treći most na tom mestu i dalje se zove Ponte Rijalto. A Branko, čak i ako je Radičević, nije baš toliko zaslužan za Beograd da bi glavni gradski most nosio njegovo ime.

ČAST PROFESORU MARTINOVIĆU

- Jedna ulica je u mom srcu takođe veoma značajna - kaže Bojan Kovačević. - Sećam se, na jedan sastanak Komisije došao je predlog da, prethodno uzet iz takozvanog Rezervnog fonda (imena ljudi za koje je odlučeno da dobiju ulicu ali još uvek nije određeno koju, gde), u naselje Ledine, iza Novog Beograda, jedna ulica dobije ime Uroša Martinovića, arhitekte, čuvenog profesora, pa i mog, izuzetne ličnosti i profesionalno i privatno.

"Pobunio sam se kako može Martinović, jedan od otaca Novog Beograda, da završi u jednom više ruralnom ambijentu nego u onome u čijem oblikovanju je bio važan sudionik."

- Moj predlog, koji je, hvala bogu, odmah i usvojen, bio je da se tadašnja saobraćajna veza ulica Omladinskih brigada i Agostina Neta, paralelna sa Gagarinovom, dodeli Martinoviću. U tom trenutku ševar i asfalt, danas ona izlazi na bok "Delta sitija", ima nove izvrsne stambene zgrade i mnogobrojne firme, s tablama sa Uroševim imenom.

Kod tog čoveka je diplomirala, nekada, izrazita većina današnje arhitektonske elite Beograda.