Tri kubika otpada u Topčiderskom parku

KOLIKO neko mora biti bahat da istovari tri kubika građevinskog šuta u Topčiderski park?! Nažalost, ima takvih. Minulog vikenda, kraj šetališta u ovoj zelenoj oazi bukvalno smo naleteli na otpad. Sudeći po tragovima, iz kamiona su bačeni oljušteni stiropor sa fasade, gipsane ploče i izmrvljeni malter.

Dok je otpad istovarivan, svedoka nije bilo. Iz gradskog Sekretarijata za inspekcijske poslove kažu da do sada njihove službe nisu dobile prijavu o divljoj deponiji nedaleko od Topčiderske reke. Odgovaraju jedino što mogu:

- Na osnovu dopisa "Novosti", izvršićemo vanredni inspekcijski nadzor, kako bi se utvrdile relevantne činjenice. U zavisnosti od stanja na terenu, o preduzetim merama javnost će biti naknadno obaveštena.

Nažalost, ovakvi slučajevi se ponavljaju. Propisi izgleda tome idu naruku. Čak i kad bahati građani budu uhvaćeni na delu, kazne su mizerne, odnosno u visini cene za legalno istovarivanje šuta na deponiju...

Prema Odluci o održavanju čistoće komunalne policije grada Beograda, zabranjeno je "smeće i ostale materijale istovarati i ostavljati van površine koje su predviđene urbanističkim planom. Novčana kazna ukoliko se prekršioci uhvate na delu je 5.000 dinara za fizičko lice i 20.000 za pravno lice".

Problem je i u tome što se ove kazne naplaćuju samo u slučaju da se prekršioci uhvate na licu mesta ili neko podnese prijavu protiv počinioca. Ukoliko niko ne primeti ili ne prijavi istovar - Beogradu ostaje deponija, a besprizornom građaninu ni strah od kazne.

NAPRAVLjEN 1831.

TOPČIDER već dva veka važi za "božju baštu" Beograda. Zamišljajući ga kao srpski Versaj, knjaz Miloš je 1831. počeo sa uređenjem parka. Osim vinograda, posađeni su platani, a izgrađeni su velelepni konak i crkva. Kao izuzetno uspelo parkovsko rešenje, Topčider je poslužio kao uzor za formiranje parkova u drugim gradovima Srbije.