Beogradske priče: Putopis sa morskog dna

DA se neko od čitalaca ovog broja "Beogradskih priča" rodio pre 15 miliona godina, onda ne bi mogao da šeta prostorom gde se sada nalazi naš glavni grad, jer je iznad tog mesta bila nepregledna pučina.

Mi danas koračamo po dnu nekadašnjeg mora koje je s vremenom postajalo sve više oslađeno, da bi na kraju ostalo samo jezero. O svemu tome pričamo s profesorom Ljupkom Rundićem, šefom Katedre za istorijsku geologiju Rudarsko-geološkog fakulteta.

Profesor nas prvo vodi u imaginarnu šetnju od Tašmajdana ka Kalemegdanu. Taj potez je bio prava krečnjačka morska greda koja je među prvima izronila nakon "povlačenja" mora.

"MLAĐA" PROŠLOST

REŠILI smo da pogledamo put geološke istorije Beograda, počev od vremena pre 15 miliona godina koje stručnjaci zovu srednji miocen. U izložbenoj galeriji ovog fakulteta, u Kameničkoj 6, vidimo fosile i uzorke stena koji su znatno stariji, ali smo krenuli na ovaj putopis kroz prošlost želeći da osetimo samo "mlađu" geološku prošlost. Dabome, bili smo svesni da su se i pre toga na ovom prostoru događale veoma burne geološke promene.

- Pojam "panonsko more" više je žargonski i provukli su ga naši profesori misleći na ogromnu vodenu površinu koja se prostirala nad današnjom Panonskom nizijom - objašnjava dr Rundić. - Taj termin nije do kraja precizan i mi danas koristimo pojam Paratetis, pošto se odnosi na znatno veće more. Ono je pokrivalo centralnu i jugoistočnu Evropu, od Alpa do Aralskog jezera.

Interesantno, naziv je Paratetisu podario 1924. godine naš profesor Vladimir Laskarev, i danas je to ime univerzalno prihvaćeno među svetskim geolozima.

Zatim krećemo u putopisnu šetnju među eksponatima istorijsko-geološke zbirke ovog fakulteta. Kao da koračamo od obodnih delova današnjeg grada ka Kalemegdanu.

- Nekada je tu bilo dno mora - vodi nas dalje profesor Rundić. - U kabinetu imam školjku koju sam doneo iz Pacifika, i očigledno je iz iste porodice kao i ovi fosili koje vam pokazujem. S tom razlikom što sam ovu, pacifičku, lično pojeo, a ova druga je pronađena na Kalemegdanu kao fosil iz Paratetisa.

Šarmantan način učenja geologije nastavljamo šetnjom po imaginarnom prostoru Beograda. Pred nama su puževi sa dna prastarog mora koji izgledaju isto kao i današnji "konusi", koji imaju poznatu spiralnu kućicu i čiji daleki naslednici sada žive u različitim svetskim okeanima.

Jedino što se naizgled ne uklapa u tu sliku jesu pedantno zapisane lokacije na kojima su fosili pronađeni. Ispod pišu prepoznatljiva imena: "Rakovica", "Višnjica", "Avala"...

AJKULINI ZUBI

- GEOLOZI ovakve eksponate svrstavaju u makroskopsko vidljive, dakle lako su uočljivi golim okom, ali postoje i oni za koje nam je nepohodan mikroskop - kaže dr Rundić. - Obležja Kalemegdana i Tašmajdana su bile alge crvene boje čije fosile i danas nalazimo na te dve lokacije. Dakle, tamo je more bilo plitko, uz mnogo sunčeve svetlosti i obilje karbonata rastvorljivih u vodi, kao i kiseonika. To je bilo doba takozvanog miocenskog klimatskog optimuma.

Laici bi rekli - divota od plićaka, mesto kao izmišljeno za letovanje. S druge strane, u Višnjici je situacija bila nešto "ozbiljnija".

- U blizini današnje obale Dunava više ne preovladavaju krečnjaci kao na vrhu okolnih brda, već fine, glinovite čestice sa dna, dakle iz mirnijih i dubljih delova tog mora. Tamo je bilo manje svetlosti, kiseonika, pritisak je bio jači, pa su i mikroorganizmi te sredine znatno drugačiji.

U okolini Višnjice geolozi su nalazili na jedine primerke miocenskog glavonošca kojeg nema u široj okolini, kao i na zube ajkule. Takvi nalazi su bili česti u dolini potoka Ramadan koji se nekada u tom delu ulivao u Dunav, ali je izgradnja Hidroelektrane "Đerdap" podigla vodostaj i mnogo toga je ostalo nedostupno naučnicima.

- Treći tip stene koju nalazimo na dnu Paratetisa su takozvani rakovički peskovi - dodaje dr Rundić. - Sličan pesak se vidi i na Donjem gradu na Kalemegdanu, kod ostataka turskog hamama.

To su ostaci nekadašnjih žalova ili, kako bismo danas rekli - plaža, gde su lako uočljive kućice prastarih puževa i školjki koji su nekada bitisali ovde gde smo sada mi.

"OZBILjNA NAUKA"

GEOLOZI, kao i svi drugi naučnici, imaju svoje šaljive momente. Profesor Rundić je nedavno ispratio u penziju dr Slobodana Kneževića, koji je decenijama predočavao svoja znanja studentima, a umeo je i da se našali.

Tako je profesor Knežević svojevremeno tumačio rezultate istraživanja na Beogradskoj tvrđavi, kada su putem sondiranja terena naučnici analizirali segmente koji su nastali znatno pre današnjeg doba.

- Prvih pet metara, gledano u dubinu, odnosi se na Srbe, Turke, Ugare, Vizantince i kojekakve druge - šaljivo je tumačio profesor Knežević. - Posle toga jedan sloj slične dubine pripada Rimljanima. Zatim je jedan pojas obeležilo ledeno doba. E, posle toga počinje ozbiljna nauka!

RIBE IZA "MARAKANE"

PRILIKOM izgradnje današnjeg stadiona Crvene zvezde "Rajko Mitić" koji Beograđani decenijama od milošte zovu "Marakana", geolozi su takođe pronašli dokaze o pradavnom životu na ovom mestu.

Kako objašnjava naš sagovornik, kada su ukopavali deo gde se sada nalazi zapadna tribina stadiona, pronašli su fosile riba koje su se nekada brčkale po tada već oslađenom Panonskom moru.

Ribe su bile tek "malo" starije od naše ljubavi prema fudbalu, i pretekle su Zvezdu za oko 13 miliona godina.