Beogradske priče: Staza bivših pokojnika

BEOGRADSKI parkovi i šetališta su one mirne oaze koje ima svaka metropola i u koje se sklanjaju svi koje su premorili gradska buka i prebrzi život. Zelenilo i popločane staze postali su sinonim za mir i lagane porodične šetnje.

Tako je i sa parkom na Kalemegdanu. Najviše sugrađana i njihovih gostiju vole mir kojim je opasano staro utvrđenje. Opet, strani turisti koji kroče u naš glavni grad obavezno dolaze na tvrđavu, jer, ko nije bio na ovom mestu, kao da nije bio ni u Beogradu.

Turistički vodič Vesna Vasiljević je, baš kao i mnoge njene kolege, dugo istraživala različite detalje ovog mesta, sakupljajući podatke i važne priče, pa smo zahvaljujući njoj došli do još jedne pripovesti o prošlim decenijama našeg grada. Ovog puta, priča baš i ne spada u one na koje bi trebalo da budemo ponosni.

Stari travnjak

TOKOM svojih istraživanja Vesna Vasiljević je pronašla deo staze koja je bila napravljena od delova starih nadgrobnih spomenika.

- Na delu posle aleje gde su sahranjena četvorica narodnih heroja iz Drugog svetskog rata, na samom Savskom šetalištu, put vodi ka Kralj-kapiji - objasnila nam je Vasiljevićeva. - Kroz travnjak ide staza od kamenih ploča koja je naizgled vrlo dekorativna, međutim, sačinjena je od nekadašnjih spomenika.

Ova priča na prvi pogled deluje zbunjujuće i nestvarno, ali uskoro smo dobili potvrdu da je istinita, i to od najupućenijih stručnjaka. Istoričar umetnosti iz JKP "Pogrebne usluge" Violeta Obrenović istražuje stara groblja u našem gradu, kao i njihov burni istorijat. Ona nam je potvrdila tačnost ove pretpostavke.

- Nekada se Staro groblje nalazilo na Tašmajdanu, a pošto je tokom 19. veka grad počeo da se širi, taj prostor je postao tesan i neprikladan. Kada je groblje osnovano, bilo je na dalekoj periferiji, ali potrebe grada su brzo rasle. Tako je oformljeno Novo groblje 1886. godine, a na Starom, tašmajdanskom, obavljane su samo još sahrane onih koji su tamo imali grobnice.

Vreme je prolazilo, i prvih decenija 20. veka uveliko je bilo u toku preseljenje posmrtnih ostataka Beograđana koji su sahranjeni na Tašmajdanu. Zajedno sa njima, grad je selio i spomenike ispod kojih su počivali.

S vremenom, većina uglednih premeštena je na prostor današnjeg Novog groblja, među njima i Ilija Milosavljević Kolarac, Đura Jakšić, Josif Pančić...

Kapela na Starom groblju

- Konačno je posao trebalo da bude okončan tako što je rođena ideja da se na jedno mesto stave oni spomenici Beograđana sa kojima nisu imali drugu ideju šta da rade - objašnjava Obrenovićeva. - Ideja rođena 1925. bila je da sve nadgrobne belege stave na jedno mesto, pored stare Crkve Svetog Marka, kako bi to bila neka vrsta uspomene na one Beograđane koji su tu bili sahranjeni. Od te ideje se odustalo.

Groblje je zvanično zatvoreno u leto 1927, a vlasti su obrazovale posebnu Kulturnu sekciju Ministarstva prosvete koja je oglasila da su preostali spomenici na prodaju. Klasifikovali su ih po vrstama kamena od kojih su bili sačinjeni. Isto je bilo i sa opekom iz grobnica koje su ostale prazne.

Kada je prodat kamen od kojeg su bili napravljeni spomenici, baš kao i opeka, ostao je priličan broj nadgrobnih spomenika s kojima vlasti nisu znale šta će.

- To je bilo doba kada je počelo uređenje onog dela Kalemegdana gde je arhitekta Aleksandar Krstić napravio poznate stepenice s kojih se vidi panorama Ušća - podseća Obrenovićeva. - Uskoro će u blizini biti postavljen i spomenik "Pobednik", pa ovaj deo grada dobija novu namenu i izgled.

Tašmajdansko groblje 1886.

Selidba u park

NEKAKO u to vreme vlasti su odlučile da stari spomenici iz ove priče nađu svoju novu ulogu na Kalemegdanu. Rešili su da ih prenesu u park, pa će ih majstori iskoristiti kako bi popločali buduća šetališta. Istina, zbog toga nisu bili isklesani, ali kao da je to prvo u Beogradu što je korišćeno mimo svrhe kojoj je bilo namenjeno...

Tako je i bilo.

I današnja šetnja ovim delom ispod bedema tvrđave obazrivog posmatrača navodi na lagani oprez. Gledamo pod nogama kamene ploče od kojih je staza napravljena, i zaista je očito da je sačinjena od obrađenog kamena.

Zbog pijeteta prema onima kojima su spomenici bili posvećeni, graditelji staze su okretali lice s natpisom prema tlu, a onaj deo na kojem nije pisalo ništa - prema nebu. Odozgo su ih, valjda, pokojnici razočarano gledali, jer nikoga više ništa nije sećalo na njih u Beogradu koji su napustili.

Na dva mesta jasno vidimo kako su postolja za spomenike sačuvana i upotrebljena za deo staze. Samo je prazan prostor u centru postolja ostao prazan. Tu se nekada izdizala ploča koja je tašmajdanskom prolazniku skretala pažnju na ime i ovozemaljsku ulogu pokojnika pored čijeg groba prolazi.

Izgradnja stepenica 1927.

Na jednom mestu uočavamo grešku majstora koji su pravili stazu, pa su ovde, evo - omanuli. Lice izlomljenog spomenika ostalo je da gleda nagore, jasno prikazujući godinu kada je pokojnik napustio ovaj svet - 1869.

Početak staze sada je prekriven blatom, ali iskusno oko turističkog vodiča ponovo skreće pažnju na skrivena slova. Vesna Vasiljević pokazuje kako je deo natpisa bio posvećen ženi koja se zvala Todora, a čitljiv je i deo gde je pisalo "predstavi se". Pokojnica se tada predstavila Gospodu, odnosno napustila ovaj svet.

Kameni spomen na nju gleda u nebo iznad Kalemegdana.

AKSENTIJEV BELEG

TOKOM gradnje stepenica i njihovog okruženja, krajem treće decenije 20. veka, Beograđani su imali pritužbe na ovakav tretman spomenika sa Starog groblja.

- Jedna klupa bila je napravljena od dela nadgrobnog belega, što je bilo uočljivo, pa su sugrađani protestovali - objašnjava Violeta Obrenović. - Ostalo je zabeleženo da je na delu klupe pisalo ime Aksentija Jovanovića i da su se na licu monumenta, pored imena, očitavali još krst i mrtvačka glava.