Malo igrača u biznisu za četvrt veka

ODLUKA Grada Beograda da na 25 godina proda prostor za komercijalni mobilijar, otvorila je nekoliko pitanja. Od toga koja je firma sposobna da realizuje tako veliki posao, do toga da li je Grad za "siću" prodao strateški resurs na čak četvrt veka.

Odgovori na ova pitanja znaće se kada se završi tenderska procedura. Početna ponuda je više nego povoljna za potencijalne partnere - za 25 godina monopolskog izdavanja bilborda na teritoriji Beograda, investitor treba da plati 15 miliona evra, još 25 miliona da kupi i održava urbanu opremu, stajališta, klupe, putokaze...

Prema analizi koju je Grad Beograd napravio, na osnovu metodologije vrednosti za uložen novac, koju propisuje Vladina komisija za javno privatno partnerstvo, koncesionara bi to koštalo ukupno oko 40 miliona. Međutim, on bi morao da izdvoji još 37 miliona za dodatne troškove. Konkretno, samo za plate zaposlenih mora da odvoji 18,1 milion.

Za izradu postera i njihovo lepljenje još sedam miliona. Prema ovoj proceni, za 25 godina očekuje se da će potrošiti 5,7 miliona evra struje. Na poslovni prostor još 2,8, a na telefonske račune 1,1 milion.

Kada se podvuče crta, s druge strane, ako bi se računali sadašnji tržišni uslovi, taj partner bi inkasirao čak 157 miliona evra. Ako se odbiju troškovi, naknade, porezi i plate, ukupni neto profit bi bio 51,7 miliona evra za 25 godina.

Iz Grada kažu da su ovo početni uslovi. Pa ako bi bilo više učesnika na tenderu, Grad bi sigurno imao veću finansijsku i infrastrukturnu korist.

Bilborde po prestonici postavlja i iznajmljuje nekoliko firmi. Najveći partner grada je firma "Alma kvatro", koja je deo međunarodnog sistema Affichage Holding. Oni će verovatno pokušati da zaštite svoje interese i sačuvaju stratešku poziciju koju imaju. Osim njih, na tenderu se može pojaviti konzorcijum manjih srpskih firmi, ali i nekoliko većih igrača iz Evrope.

- Da bi se ovakva odluka predložila, a kasnije i izglasala, uradili smo analizu tržišta na osnovu metodologije vrednosti za uložen novac, koju propisuje Vladina komisija za javno privatno partnerstvo - priča Dragutin Nenezić, pomoćnik šefa kabineta gradonačelnika Beograda. - Za Grad je ovaj posao isplativ. Jer, osim novca, dobijamo i urbani mobilijar u vrednosti 25 miliona evra, koje mi ne moramo da kupujemo, a ni da održavamo. To je posao investitora.

Prema Nenezićevim rečima, na koncesionaru je rizik da li će mu se posao isplatiti ili će poslovati u gubitku. Grad na osnovu tenderskih uslova zna koliki mu je siguran dobitak.

KRITERIJUMI

Prilikom izbora privatnog partnera bodovali bi se sledeći kriterijumi: predloženi rok trajanja koncesije, iznos koncesione naknade za postavljanje urbane opreme. Od trenutka potpisivanja ugovora, koncesionar je u obavezi na narednih 30 dana uplati deset miliona evra.