STOTINE autohtonih biljnih vrsta, raznih sisara, ptica i insekata ustupiće svoj dom lučkim bedemima, pristaništu, kontejnerima i skladištima. Naravno, pod pritiskom profita koji će Beogradu doneti izgradnja novog pristaništa na levoj obali Dunava, uzvodno od Pupinovog mosta. Iako je sporni prostor deo ekološke mreže od međunarodnog značaja, koji štite međunarodne konvencije i domaći propisi, budućnost ovog prirodnog bogatstva zavisi od toga da li će prevladati - ekološki ili ekonomski interesi.

Ekolozi smatraju da bi izgradnja luke mogla da napravi nenadoknadive ekološke gubitke. Sekretarijat za zaštitu životne sredine i Zavod za zaštitu prirode Srbije smatraju da luku ne treba graditi na ovom mestu, već da ovaj prostor treba da se zaštiti kao predeo izuzetnih odlika u skladu sa Zakonom o zaštiti prirode.

U Sekretarijatu objašnjavaju da je Zavod za zaštitu prirode Srbije pre tri godine napravio Studiju zaštite "Forlanda leve obale Dunava kod Beograda" - druga faza, na osnovu koje su započeli postupak zaštite ovog područja. U pripremljenom nacrtu rešenja, koje još nije doneto, navodi se da "Forland Beograda" obuhvata ritove, ade, plavne šume i druga vlažna staništa i predstavlja značajno područje za ptice.

- Zbog tehničke greške katastarskih parcela i granica, Studija je vraćana za dodatnu izmenu i doradu. Poslednja verzija dostavljena je 21. aprila 2015. godine i prihvaćena sa svim izmenama - dodaju u Sekretarijatu. - Predlog akta o zaštiti "Forland Beograd" prosledili smo Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine. I još čekamo njihovu saglasnost.

U međuvremenu je Zavod od Sekretarijata tražio da se napravi izmena i dopuna granice predviđenog područja za zaštitu. Kao razlog su naveli Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Vlada Republike Srbije i Narodne Republike Kine i izgradnju nove luke.

- Postupili smo po zahtevu Zavoda za zaštitu prirode i o tome obavestili i Ministarstvo poljoprivrede, ali do danas nismo dobili korigovanu verziju studije, kako bismo nastavili započetu proceduru - dodaju u Sekretarijatu. - Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, nadležno za ovaj projekat, obavestilo nas je da će u narednom periodu dostaviti zahtev za izdavanje uslova za potrebe izrade predmetnog prostornog plana.

Studija izvodljivosti za novu luku na Dunavu je urađena, čime su ispunjeni uslovi za izradu prostornog plana posebne namene. U slučaju uspešnih pregovora sa potencijalnim investitorima i dodeljivanja lučke koncesije, izgradnja bi mogla da započne krajem 2017. godine ili početkom građevinske sezone u 2018. godini.

Nova luka biće sedam puta veća od postojeće Luke Beograd. Područje posebne namene prostiraće se na 873 hektara, od čega će lučka i privredna zona zauzimati ukupno 562 hektara. Koliko je projekat ambiciozan vidi se tek kada se uporedi površina koju zauzima današnja Luka Beogad - 90 hektara. Zagovornici njene izradnje tvrde da će doprineti razvoju rečnog transporta i logističkih usluga.

BELOREPAN, CRNA RODA I NjORKA

PLAVNE površine uz Dunav i Savu predstavljaju izuzetno važna područja sa aspekta zaštite biodiverziteta i prirodnih vrednosti. Na levoj obali Dunava u Beogradu nalaze se dve prostrane plavne zone Crvenka i Kožara, ispresecane rukavcima, barama i mrtvajama. Predloženo područje za zaštitu obuhvata 1.858 hektara, uglavnom je prekriveno šumama - galerijskim šumama vrbe i topole i plantažama kanadske topole. A ovde se gnezde i retke i ugrožene vrste ptica - orao belorepan, crna roda i patka njorka. Vodena i vlažna staništa na ovim lokalitetima su važna i kao reproduktivni centri za vodozemce i gmizavce i kao plodište više vrsta rečnih riba.