Beogradske priče: Svet preslikan na Beograd

KADA je Bog spojio umetnika, dizajnera i zaljubljenika u Beograd, prvo ga je pustio da se zamisli nad planom grada i mapom sveta, a onda mu je dopustio da vidi ono što mu je bilo neverovatno očigledno.

(Sad ide onaj napis koji vidite u takozvanoj žutoj štampi: "Nećete verovati svojim očima", "Zaprepastiće vas", "Naježićete se" ili nešto nalik na tom...)

Slaviša Savić je pre osam godina izveo eksperiment i dobio predivne rezultate, koji na još jedan, čudnovat način govore o simboličkoj, ali i svakoj drugoj važnosti Beograda.

Beograd je svet

- Stavio sam mapu Beograda kraj mape sveta - počinje pripovedanje Savić za "Beogradske priče". - Naizgled nemaju nikakve sličnosti, ali ako uporedite naseljeni deo Beograda i kontinentalni deo karte sveta videćete beskrajno interesantne podudarnosti.

Ukoliko zamislimo da se na mapi sveta umesto Atlantskog okeana nalazi reka Sava koja se uliva u Dunav, odnosno Severni okean, tu već vidimo poznato nam Ušće sa kojim počinje da se nazire mapa Beograda.

Sava razdvaja stari i Novi Beograd, kao što na karti sveta Atlantik odvaja Ameriku od Evroazije i Afrike. U tom slučaju, Amerika, koju inače zovemo Novi svet "pokriva" oblast Novog Beograda. "Stara dama", Evropa idealno se ugnezdila na mestu Starog grada.

Zatim "putovanje" nastavljamo dalje.

Mesto gde je najpoznatiji grob u Beogradu koje turisti neizostavno posećuju, pogotovo oni iz bivše Jugoslavije, jeste Kuća cveća u kojoj počiva Josip Broz Tito. Kada se uporede mapa sveta i Beograda, egipatske piramide i najpoznatiji grobovi iz istorije civilizacije nalaze se otprilike na istom mestu.

Silazeći pogledom dalje, ka istoku, na karti sveta posmatrač vidi Indiju, večito zasutu monsunima, siromašnu ali prepunu raspoloženih i nasmejanih stanovnika, što se, tokom preklapanja karti jedne preko druge u Beogradu odražava upravo u Marinkovoj bari.

- Idemo dalje - kaže naš vodič i polako prelazimo pogledom prostor globusa upoređujući ga sa prestoničkim tačkama. - Kada karte postavimo jednu preko druge dolazimo do narednih podudarnosti.

Gibraltar i Suecki kanal otprilike se nalaze na mestu gde su današnja Mostarska petlja i Autokomanda, dve verovatno najprotočnije gradske raskrsnice, baš kao što je to u Mediteranu.

- Geografski položaj Irske se otprilike poklapa sa Donjim gradom na Kalemegdanu - dodaje Savić. - Ovaj pejzaž je karakterističan i po tome što se odmah ispod tvrđave nalazi strmina koja neverovatno podseća na nepristupačnu irsku obalu. Uostalom, ne treba podsećati da su Kelti nekada osnovali Singidunum, a da su ujedno upravo oni preci današnjih Iraca.

Ulice Kneza Miloša i Nemanjina zbog monumentalne arhitekture spadaju među najlepše u Beogradu, a tokom bombardovanja 1999. godine pretrpele su najveća oštećenja. U ovoj našoj "geografskoj igri", kako objašnjava naš sagovornik, njihova pozicija podudara se za Rimom, gradom spektakularnih građevina na kojima trag nije ostavio samo zub vremena.

- Centralni gradski prostor Trg republike klasičan je primer evropskog trga, baš kao briselski - dodaje Savić. - Upravo na ovom mestu održavani su brojni mitinzi sa porukom da je Srbiji mesto u Evropi.

U nastavku ove slikovite igre uočavamo da se Istanbul na planetarnoj mapi podudara sa mestom gde je danas hram posvećen Svetom Savi na Vračaru. Savić podseća i da je na ovoj građevini prvi put u arhitekturi primenjen metod dizanja već gotove kupole sa zemlje, baš kao što je i Sveta Sofija svojevremeno bila graditeljsko čudo svoga doba, upravo zbog grandioznosti građevine i visine kupole.

Ostrvo

MOŽDA je najslikovitije mesto tokom ove igre iznad dve raširene geografske karte Savić dobio kada je upro prstom na Grenland. Veliko, gotovo nenaseljeno ostrvo na severu svake svetske karte, dosta asocira na jedan neobičan gradski prostor.

- Veliko ratno ostrvo, nazvano tako zbog nebrojeno mnogo bitaka koje su se vodile na njemu i oko njega kroz dugu istoriju Beograda, ostalo je nenaseljeno iako se nalazi u samom centru grada, na ušću Save u Dunav - dodaje naš sagovornik. - Baš na ovom mestu je najveće nenaseljeno ostrvo na svetu - Grenland.

U istom stilu i sa istom namerom nastavljamo dalje. London, Pariz i Beč opet dobijaju svoj čudnovat odraz kada ih preslikamo sa svetske, na ovu, našu mapu.

- U okviru Studentskog trga, opasanog fakultetima i kulturnim zdanjima nalazi se veliki park iz doba klasicizma - pripoveda dalje Savić. - Sam trg je specifičan po okretnici gradskog prevoza, autobusa i trolejbusa. Time neverovatno podseća na Londonsku razglednicu sa čuvenim "dabl-deker" autobusima. Nedaleko odatle, kroz Terazije - sam centar grada - prolazi čuvena široka saobraćajnica okružena zgradama s početka 20. veka u kojima se nalaze brojni kafei i prodavnice. Ko je bio u Parizu, gradu koji se nalazi tačno na ovom mestu, primetiće veliku sličnost sa Šanzelizeom, centralnim bulevarom francuske prestonice.

Nadalje, kada nastavimo započetom putanjom stižemo do zgrade nekadašnjeg Oficirskog doma, a potonjeg Studentskog kulturnog centra. Upravo ne mestu gde se na karti nalazi Beč, u Beogradu se ukrštaju ulice Kralja Milana i Resavska, karakteristične po nekim od najlepših primera bečkog stila - secesije.

Novi svet

- Kada bacimo pogled preko- puta Save, na novi deo velegrada, dobićemo istu perspektivu kao da na mapi sveta gledamo sa evropske na onu, drugu stranu, preko Atlantika. Tako bismo na globusu pogledom odlutali ka Njujorku poznatom po visokim soliterima, dok nas u Beogradu pogled vodi ka Palati "Ušće", nekadašnjem CK.

Ovde, kako kaže Savić, počinje arhitektonski najmoderniji deo grada, podeljen u blokove, kojih ima više od 60 i koje razdvajaju moderni, široki bulevari. Paralela sa graničnim podelama između američkih država je očigledna.

Naredna tačka koja će nam tokom ovog upoređivanja skrenuti pažlju jeste Košutnjak, jedinstvena šuma i izletište u širem centru grada.

- Na mapi sveta našao se na mestu centralne Afrike - zaključuje Savić. - Ovaj deo Crnog kontinenta karakterističan je upravo po gustom, neprohodnom rastinju, odnosno zbijenim, nepreglednim džunglama.

Najzad, na mestu današnje Skupštine na mapi sveta ćemo lako uočiti poklapanje sa Strazburom. Idejni tvorac ovog šarmantnog i upečatljivog poređenja Slaviša Savić podseća da se na mestu administrativnog centra Evropske unije na mapi Beograda nalaze najveće državne i gradske institucije.

Zanemarivanje

POSTAVLjANjE ideje u kojoj naš grad poredi sa svetom 2008. godine je privukao ogromnu pažnju javnosti. Tokom obeležavanja Dana Beograda Savić je dobio prvu nagradu koju su gradske vlasti dodeljene ovakvim, originalnim rešenjima, a druge dve nisu ni proglašene, jer je ova ostala neprikosnovena.

Tada je manifestacija imala i četiri tačke, u skladu sa stranama sveta, pa je na istoku Konjarnik povezan sa Japanom. I tu je bilo lako pronaći poređenje zbog piramidalnih Kapija Beograda i japanske arhitekture koja se često ostvaruje baš u ovakvoj formi.

Na zapadu, u Los Anđelesu postoje dva paralelna solitera koji asociraju na Zapadne kapije našeg grada, Savić je severnu stranu sa marinom Dorćol uporedio sa Norveškom i njenim fjordovima i potrebom za izlaskom na more, a na južnoj je nešto duže bio zagledan u kartu.

- Na jugu Beograda je Vidikovac, a na jugu Afrike Kejptaun - seća se Savić. - A onda se ispostavilo da upravo tamo postoji zanimljiva paralela koja spaja ove dve, naizgled nespojive lokacije. To je planina Tejbl mauntin, jedino mesto na svetu odakle ljudsko oko može da vidi neverovatnih 350 kilometara ukrug, što predstavlja rekord za ceo svet. I, eto sjajne paralele sa Vidikovcem.

MARSELj

Ako nastavimo komparaciju između svetskih i beogradskih geografskih tačaka, dobijamo još jednu zaprepašćujuću paralelu. Otprilike na mestu gde se na karti sveta nalazi francuski grad Marselj, na mapi Beograda je zdanje u kojem je sedište Vlade Srbije u Nemanjinoj 11.

U dvorištu ovog zdanja 2003. godine ubijen je tadašnji premijer Srbije Zoran Đinđić, a u Marselju, u atentatu 1934. godine na stradao je jugoslovenski kralj Aleksandar Karađorđević.

MOSKVA

BOGOSLOVSKI fakultet i soliter iz doba socrealizma predstavljaju kontrast našeg skvera i neka od obeležja koje možemo da dovedemo u vezu sa ruskom prestonicom.

- Komunizam i crkva su tokom mnogih decenija 20. veka bili u ratu - podseća Savić. - Upravo tako je i na ovoj beogradskoj raskrsnici.

BALON I "LETEĆE MUKE"

KADA su obeležavani Dani Beograda 2008. godine na Slaviju je bio postavljen veliki helijumski balon koji je pokazivao zainteresovanim prolaznicima Savićevu ideju.

Oduševljeni sugrađani su imali priliku da vide ovaj prikaz, ali je oluja bila surovo suprotstavljena ovoj nameri. Grunulo je nevreme i balon je odleteo. I to baš na Dan planete, 22. aprila, "našu" planetu je odneo vetar!

- U tom trenutku snažan udar ga je poneo ka Vršcu - uz osmeh se seća Savić. - I taj deo priče može se lako objasniti. Rumunija, prema kojoj je leteo, tada nam je bila najbliža država EU.