Beogradske priče: Košarkaški obruči i velosipedisti

U dvorištu Osnovne škole "Kralj Petar" postavljen je prvi koš u Beogradu davne 1923. godine. Tadašnji Beograđani nisu ni slutili da će ovaj čudni vid loptanja toliko da obuzme brojne nastupajuće generacije da će slavu ovog sporta da podignu na svetski pijedestal.

Čovek koji je doneo prvu loptu u grad, kao i pravila igre zvao se Vilijam Vilend. U namučenoj Evropi posle Prvog svetskog rata međunarodni Crveni krst imao je ideju da pronese ideje o sportu koji će uneti zdrav način života među mlade, i tako je Vilend stigao u naš grad.

Američki stručnjak je održao nekoliko kurseva, među polaznicima su bila 23 učitelja fiskulture, kao i drugih zainteresovanih, a među njima i dve devojke. Kada je napustio naš grad, Vilend je ostavio nekoliko originalnih lopti, kako bi polaznici njegovih predavanja mogli da nastave sa radom.

Generacije okupljene oko košarkaških obruča na Malom Kalemegdanu ispisale su ostatak istorije ovog sporta.

Snimak iz lista "Novo vreme" napravljen 1942. godine govori o tome da je i tokom nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu strast za košarkom ostala neutažena. Ovog puta prostor koji pokriva današnji Tašmajdanski stadion bio je zgodan za košarkaški teren. Istina, na tom mestu su, u međuratnom periodu bili i tereni za tenis, pa je posleratna ideja da ovde iznikne stadion bila u skladu sa već oformljenom gradskom sportskom tradicijom.

U kratkom potpisu ispod slike novinari najavljuju buduće susrete između klubova BSK, BTK 1913, kažu da je moguće da nastupi i tim izbeglica, kao i klub SASK. Za ovaj, poslednji, pišu kako "u njegovom timu igraju sve sami srednjoškolci koji dobro poznaju pravila ove igre, pa će i ta utakmica obilovati u lepim i mnogim golovima".

Fudbalski manir odomaćen u gradu nalagao je da pogodak u košarci imenuju kao "gol". Izveštač je precizno opisao i događaj koji je fotograf snimio, tako da je zabeležio kako je "igrač SK 1913 Nikolić primio lopu pod košem svog protivnika i sigurno je plasirao u mrežu".

Istovremeno, obodi današnjeg Tašmajdanskog parka bili su interesantni Beograđanima za još jednu vrstu preteče ringišpila. U predratno i ratno vreme uobičajen naziv za bicikl bio je "velosiped", a dosetljivi organizatori zabave pravili su posebne zabavne parkove.

Tako je u istom listu, tokom ratne 1942. godine osvanula foto-vest u kojoj je zapisano kako "i ovog proleća, kod Crkve Svetog Marka, gde uvek ima veselih atrakcija, neki preduzemljivi čovek podigao ovu velosipedsku arenu".

- Ovde se, u stvari, za male pare mališani nateraju da teraju bicikl. Vežbanje je lako i bez opasnosti, pošto su velosipedi pričvršćeni za dugačke i pokretne gvozdene cevi, koje se okreću oko osovine pa i vozač juri biciklom samo ukrug.

Slične "arene" bile su često postavljane i u drugim delovima grada.