Poslodavci im ne uplaćuju doprinose: Rade, a leče se o svom trošku

GRAĐANI koji ne mogu da overe zdravstvene knjižice zato što im nisu uplaćeni doprinosi, imaju pravo samo na hitnu medicinsku pomoć. Ukoliko im je potrebno dalje lečenje moraju da platite sami, mada imaju pravo na nadoknadu troškova. Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, u prestonici ima 47.437 ljudi koji su u radnom odnosu, ali im poslodavci ne uplaćuju doprinose.

Iako u RFZO kažu da izabrani lekar može otvoriti bolovanje pacijentu koji nema overenu zdravstvenu knjižicu radi pravdanja privremene odsutnosti sa posla, s tim što osiguranik nema pravo na naknadu zarade za vreme te odsutnosti zbog neuplaćenih doprinosa, u praksi je situacija sasvim drugačija. Retki su lekari opšte prakse koji žele da daju doznake, kada vide da nisu plaćeni doprinosi, jer ne žele da kasnije imaju problema.

- Od aprila sam sprečen da idem na posao, a dva meseca sam bio bukvalno nepokretan u krevetu zbog diskus hernije - kaže naš čitalac čije je ime poznato redakciji. - Otvoreno mi je bolovanje, a polovinom maja mi je istekla zdravstvena knjižica pa nisam mogao da uzmem doznake. Lekar opšte prakse mi je rekao da ne sme da me pošalje na komisiju, niti da mi da doznake, jer nisu uplaćeni doprinosi. Ne radim i dalje, na bolovanju sam koje nije produženo, niti zaključeno, direktoru sam objasnio kakva je situacija, šta će biti ne znam.

Naš čitalac ističe da je nekoliko dana pre isteka zdravstvene knjižice, krenuo na terapije u Sokobanjsku i ne isključuje mogućnost da će mu stići račun da mora da ih plati, pošto više nije zdravstveno osiguran. Svakog meseca za lekove izdvaja najmanje 8.000 dinara, a u firmi mu je rečeno da čuva račune pa će mu biti refundirani troškovi.

- U slučaju postojanja medicinskih indikacija svaki osiguranik može da bude hospitalizovan. Ako nije bilo hitno i ima neoverenu zdravstvenu knjižicu, snosi troškove bolničkog lečenja iz sopstvenih sredstava - navode u RFZO. - Ima pravo da traži nadoknadu tih sredstava od poslodavca, koji je dužan da refundira troškove u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva uplatom na račun ili na drugi način. Osiguranik ima pravo i na pripadajuću kamatu u slučaju isteka roka od 30 dana.

Izabrani lekari u domovima zdravlja svakodnevno se susreću sa pacijentima koji nemaju overenu knjižicu krivicom poslodavca, ali osim davanja saveta i preporuke koje lekove treba da kupe, ne mogu da im pruže ništa više.

- Pacijentima koji su u radnom odnosu, ali nemaju knjižicu, možemo pružiti samo hitnu medicinsku pomoć kad su im ugrožene vitalne funkcije u slučaju srčanog ili astmatičnog napada, alergije, teškog krvarenja...- kaže dr Nevenka Dimitrijević, pi-ar sekcije opšte medicine Srpskog lekaraskog društva. - Lekar ne može da napiše recept, da uput, otvori bolovanje... Mnogi pacijenti žele da plate pregled, ali ta usluga ne može da se fakturiše. Po postojećem cenovniku pregled košta 350 dinara, ali niko od lekara opšte medicine ne zna čemu služi taj cenovnik kad ne mogu da ga primenjuju.

Doktorka Dimitrijević ističe da je, uglavnom, reč o pacijentima koji imaju mala primanja tako da nisu u mogućnosti da plate pregled kod privatnika, niti da kupe lekove, pa su prepušteni sebi. Ona ističe da ih je, nažalost, u poslednje vreme sve više.

TRUDNICE I DECA

DECA do 18 godina, trudnice i porodilje 12 meseci posle porođaja, imaju pravo na pun obim zdravstvene zaštite, iako nemaju overene zdravstvene knjižice. Takođe, oni ne snose troškove boravka u bolnici, iako im nisu uplaćeni doprinosi za zdravstveno osiguranje. Lečenje ove grupe pacijenata finansira Republički fond za zdravstveno osiguranje.