ULICU kralja Petra, u blizini današnje legendarne kafane "?", nekada je krasio ugledni hotel "Staro zdanje". Na tom mestu danas se nalazi prelepa zgrada Narodne banke, a novinski zapisi iz 1938. godine u sumornom raspoloženju beleže konačno rušenje ovog objekta, iako priznaju da je imao ogromnu kulturnu vrednost.

Zdanje je, ipak, moralo da napusti svoj Beograd i ovaj svet, a u martu te godine radovi na rušenju uveliko su bili u punom zamahu.

"Kod jelena"

"Narodna banka otkupila je staru i rabatnu zgradu u kojoj je dugo godina bila smeštena Beogradska oblasna direkcija državnih železnica. Rušenjem bivše direkcijske zgrade nestaje jedan istorijski objekat, jedna od najreprezentativnijih građevina."

Zatim se novinar lista "Vreme" vraća i u sam nastanak ove zgrade, citirajući profesora i vrhunskog arhitektu Nikolu Nestorovića, koji se priseća davne prošlosti ove gradske oblasti.

"Na uglu današnjih ulica Kralja Petra i Gračaničke bio je stari han, gde su odsedale kiridžije, kočijaši i drugi. Na tom mestu podigao je knez Mihailo 1841. godine zgradu za hotel, pošto u to doba nije bilo nijednog uređenog hotela u Beogradu. To je gostionica 'Kod jelena' sa kafanom na uglu pomenutih ulica u prizemlju; u gornjim spratovima bile su gostinske sobe. Figura jelena stajala je na konzoli, no ona je propala za vreme požara koji se desio 15. i 16. aprila 1849. godine. Ova zgrada poznata je pod imenom 'Staro zdanje'."

Kasnije je u ovoj zgradi bio "Grand hotel", a potom, od 1884. godine, u njoj je bila smeštena Železnička direkcija. To je bila prirodna potreba ondašnjeg Beograda koji dobija železnicu, nasušnu ekonomsku potrebu za razvoj prestonice.

Priča na koju tadašnji novinari naročito skreću pažnju podseća na to da je zgrada bila vlasništvo Obrenovića, pa da je posle ubistva kralja Aleksandra ovu građevinu kraljica Natalija prodala našoj državi.

Očito su Beograđani predratnog grada pamtili mnoge vedre događaje i predanja u vezi sa "Starim zdanjem", pa su prepustili sećanjima da ih preplave, a savremenicima da žale za prohujalim vremenima.


Sveta Petka

ISTE, 1938. godine, isti list izveštava o desetini hiljada ljudi koji su obišli crkvu Ružicu i kapelu Svete Petke na Gornjem gradu Beogradske tvrđave. Tako veliki broj posetilaca, u suštini, još je veći ako uzmemo u obzir da je tih godina grad imao samo nešto više od 300.000 stanovnika.

Predratno vreme bilo je doba kada su, baš kao i danas, mnogi tražili lek i spas na čudotvornom izvoru ovog hrama.

Interesantan je i podatak da je prodato čak pet hiljada litara svete lekovite vode. Iako je liturgija održana u osam časova, već u pet sati ujutru bila je vidljiva velika gužva ispred crkve koju su uglavnom sačinile majke sa zdravom decom, ili one koje su bolesnim mališanima pokušavale da prizovu isceljenje.

Dok se narod tiskao u redu za žito, vremeplov nas podseća na prošlost ovog hrama. Posvećen je jednoj od zaštitnica grada, Svetoj Petki, a napravljen je 1937. godine, po ideji izuzetno uvaženog arhitekte Momira Korunovića. Pre toga, nad čudotvornim izvorom stajala je jedna drugačija, manje ugledna građevina.

Već u to vreme su se uveliko čuli radnici s druge savske obale, koji su počeli nasipanje desne obale reke. Tada je tamo bila pustoš koju danas pokriva Novi Beograd.

Kročeći među fotografije i novinske isečke tog doba, uviđamo da je i tada postojala smena starog i novog. Jedan grad u nestajanju povlačio se pred onim koji će ga naslediti, oličen novim građevinama.

Ovog puta setili smo se doba u kojem je "otišao" prvi hotel i podizanja kapele posvećene Svetoj Petki koju danas svaki Beograđanin dobro poznaje.



PRVI U VAROŠI

MNOGOBROJNI hroničari i najveći stručnjaci koji se bave gradskom prošlošću pominjali su "Staro zdanje", a pogotovo temeljno to je činila Divna Đurić Zamolo. Među njenim, ali i drugim zapisima uviđamo da je ova zgrada, do izgradnje Kapetan Mišinog zdanja, bila najveća u Beogradu.

Istorijska priča vodi nas u potrebu Srba da iz Kragujevca u Beograd izmeste sve važne institucije države u nastajanju. Zato uskoro glavni grad dobija zgrade Državne štamparije, Mitropoliju, pa tako i prvi ugledan hotel koji je imao, prema nekim podacima, čak stotinu soba.

Tako su se ovde smenili "Kod jelena", "Grand hotel", "Staro zdanje" i, na kraju, Železnička direkcija.