Plantaža lešnika u Gučevskoj

DOK se korača niz strmo Maleško brdo, hladovinu u Gučevskoj ulici pravi drvored leski. Zreli lešnici, sa žbunastih stabala mame stanare i prolaznike da ih uberu. Ova neobična plantaža koštunjavog voća posađena je pre 30 godina na inicijativu žitelja ovog kraja. Sadnice su se primile, pa ljudi godinama nesmetano beru plodove za lične potrebe, ali i za prodaju.

Ovaj savskovenački šor oplemenjen je ovom biljkom na inicijativu žitelja ovog kraja. Jedan od njih je i penzioner Bogdan Antić.

- "Zelenilo" je visoke jablanove zamenilo leskom još davne 1985, 1986. godine - priseća se Antić. - Sećam se kada sam tražio da se posadi novi drvored, razgovarao sa izvesnim Ajuinom iz tog javnog preduzeća. On nije najbolje govorio srpski, ali mi je ostalo urezano u pamćenju šta mi je rekao: "Donesi 'artiju i ja ću da ga secam sve".

Kada su visoki jablanovi posečeni, Gučevska je izgledala kao da je pala atomska bomba. Međutim, radnici "Zelenila" su novim zasadima obezbedili sugrađanima "debeli" hlad, ali i ukusno i lekovito voće.

- Ako zna šta je u bodljikavim ljuskama, i ako hoće da se sagne da ih podigne sa pločnika, prolaznik može da ponese usput makar šaku lešnika - kaže Antić.

Neko ih koristi za jelo, a neko od njih zarađuje.

- Komšinice ih sakupe, osuše, pa prave ukusne torte - uverio se Antić u talenat ovdašnjih kuvarica. - Ima i onih koji ih odnose u džakovima, pa prodaju. Znam za jednog starijeg komšiju da ih nosi na Bubanj potok, pa tamo nađe mušterije za njih.

Uz strmu, parnu stranu Gučevske, u visinu "penju" se razgranata stabla, sa čijih grana visi rod. Ova godina je bila rodna. Zrelih lešnika ima na trotoaru i u okolnim dvorištima. Opali plod, u zelenim bodljikavim ljuskama, kotrlja se ulicom. Kao što su se reporteri "Novosti" uverili, pojedini prolaznici zastanu, pokupe lešnike, a onda kamenom razbiju "oklop". A onda s nogu pojedu meko i ukusno jezgro.

SIMBOL MUDROSTI

KOD lešnika je sve lekovito - kora, lišće, cvetne rese i plod. Zbog toga je ovo koštunjavo voće oduvek bilo omiljeno, naročito u doba Rimljana. Smatralo se da je lešnik simbol mudrosti. Kada bi obilato rodio, očekivali su dugu i hladnu zimu, a naredne godine mnogo beba. Najveći proizvođači u svetu su Turska, Italija, Španija, Grčka, SAD.

KILOGRAM KOŠTA 2.000 DINARA

KO ima strpljenja, dugačke ruke ili visoke merdevine, može u Gučevskoj da nabere lešnike za torte i kolače. Ništa ne košta, samo žitelji Gučevske mole da se ne lome grane. Može dobro da se uštedi. Kilogram ovog voća u prodavnicama i na pijacama "ide" do vrtoglavih 2.000 dinara.