Beogradske priče: Nema života bez jabuke

U SAVREMENO doba prilazimo tezgi sa voćem na pijaci, u supermarketu ili kakvom drugom mestu, a ne znamo da li je genetski modifikovana, ekološka, prskana ili neprskana, uvozna ili domaća - sve što o njoj znamo jeste da li nam je skupa ili jeftina.

Nekada je bilo važno nešto drugo. Jabuka je odvajkada bila posebno voće i ono se darivalo od srca. Svaki put kada neko pruži jabuku, podario je ljubav i poštovanje.

- U tradicionalnoj kulturi Srba i drugih slovenskih naroda plod jabuke predstavlja simbol zdravlja i zajedništva, plodnosti, napretka i lepih želja - govori, za "Beogradske priče", kustos Prirodnjačkog muzeja u Beogradu Aleksandra Savić, autor knjige "Staro i nestalo voće Srbije". - Kada je momak darivao devojci jabuku, to je značilo da joj iskazuje ljubav. Jabuka sa zabodenim vereničkim prstenom poklanjala se devojci. Prihvatanje takvog poklona označavalo je devojčin pristanak.

Jabukom su se gosti pozivali u svatove. Kao simbol plodnosti jabukova grančica je kod gotovo svih Južnih Slovena korišćena u pripremi svadbenog barjaka. Njome su se kitile kapije kao oznaka da se priprema svadba.

- Dolaskom svatova pred devojačku kuću gađana je jabuka i tek nakod toga devojku su izvodili iz doma - podseća Savić.- Nevesti je prilikom ulaska u novi dom davano sito sa pšenicom i jabukom da sve to prebaci preko glave na krov kuće, kako bi budući život mladenaca bio uspešan.

Kada bi se rađala deca, porodilji bi se, pored druge kultne hrane donosila obavezno i crvena jabuka, kako bi dete bilo zdravo i napredno.

- Za vreme božićnih praznika, pored oraha, jabukama su darivali decu koja su išla u povorkama koledara kao čestitari Božića i Nove godine, a jabukom se darivao i položajnik. Stariji ukućani su davali deci na Božić jabuku u koju bi zaboli metalni novac. Na Badnje veče rasekli bi veću jabuku na onoliko kriški koliko ima članova u porodici i svakome davali po jedno parče, radi zajedništva porodice. Najzad, jabukom su pozivani gosti na krsnu slavu, a prilikom dolaska na slavsku gozbu gosti su poklanjali jabuku kao dar svečarima.

Čak i u pogrebnim običajima jabuka je do danas ostala važan deo strukture mnogih rituala povezanih sa kultom pokojnika i predaka.

U doba zadušnica i daća, prilikom posećivanja grobova umrlih, pored ostale hrane narod je obavezno ostavljao i jabuku na krst ili nadgrobni spomenik.

Tako nas je jabuka pratila od rođenja do smrti.

ŠLjIVA

DAJUĆI lep prostor jabuci, nikako nismo mislili da potcenimo ostale plodove koji su imali značajno mesto u vaskolikoj simbolici našeg naroda. Tako pominjemo i šljivu, koju čak u nekim krajevima koriste umesto badnjaka, dok Božić, odnosno Badnje veče nigde ne protiče bez obaveznih suvih šljiva na trpezi.

Tokom vekova znalo se da domaćin polaže temelj za buduću kuću na mestu gde šljiva najbolje raste. Postojala su verovanja da je stablo šljive sedište duše pokojnika ili nekog božanstva.

Najzad, od nje nastaje neizostavna rakija, a ona, opet, služi i kao obredno piće na svim važnim svetkovinama, od rođenja do parastosa.