ZBOG NJIH SE ZAUSTAVLJA VREME: Uz “Neplanirane putnike” se i peva i plače (VIDEO)

Andrej Krnjajić i Vladimir Jorgić su momci od 18 i 20 godina koje je ljubav prema muzici, gitari i pesmi spojila. Ovi nerazdvojni drugovi svakoga dana unose radost u svakodnevicu nekoliko desetina prolaznika koji se nađu na glavnoj autobuskoj stanici u Zemunu, ispred “Robne kuće Beograd”, gde ih najčešće možete sresti. Njihov bend je nastao potpuno spontano, onako kako sve najbolje stvari i započinju.

Kada ih pitaju po čemu su oni posebni u odnosu na druge, Andrej i Vladimir jednoglasno odgovaraju – po energiji. I zaista, svako ko je imao priliku da čuje ovaj duo nije ostao ravnodušan. Bez ikakvog ozvučenja, samo sa akustičnom gitarom i uz pljeskanje rukama, ova dva momka pevaju hitove edž-yu bendova sa širokim osmehom na licu. Priča o tome kako su otkrili zajedničko interesovanje je zaista zanimljva. Upoznali su se u srednjoškolskom domu. Andrej je iz Inđije, a Vladimir iz Bele crkve, a u Beogradu su išli u Elektrotehničku i Saobraćajnu školu. Nijedan od njih dvojice nije muzički obrazovan.

- Vladimir me je naučio da pevam. Iako obojica imamo sluha, on je zaslužan za ovo što sada znam - kaže Andrej.

Njihova prva, neplanirana svirka dogodila se jedno veče, kada su od dosade, sa gitarom, krenuli na Trg Republike i svirali. Ljudi su sjajno reagovali na njihov nastup, smejali se i pevali sa njima. To veče se nastavilo neplaniranim odlaskom za Novi Sad, kada je i nastao naziv njihovog benda - “Neplanirani putnici”.

Nakon uspešnog prvog javnog nastupa, ova dva momka su shvatila da pored toga što se zabavljaju radeći stvar koju vole, uz nastupe na ulicama mogu i da zarade, pa je to predstavljalo samo dodatnu motivaciju da sve češće pevaju na zemunskim i beogradskim ulicama. Pored prestonice, putovali su i u Šabac, Novi Sad i Inđiju. Prvi planirani odlazak na zemunski kej izazvao je, takođe, sjajne reakcije.

- Sećam se, kada smo pevali pesmu “Lutka” izvođača S.A.R.S. Na keju, jedan čovek nam je prišao, počeo da plače i u futrolu od gitare ubacio dvadeset dinara, jer nije imao više - priča Vladimir.

Iako izvode i novije hitove izvođača poput Flamingosa ili Vlade Georgijeva, najbolje se osećaju i najviše vole kada pevaju hitove grupe EKV. Nekoliko puta su naglasili da im je stalo do toga da se frontmen EKV-a, Milan Mladenović nikada ne zaboravi, jer njega smatraju najvećim umetnikom sa ovih prostora. Smatraju da je trenutna muzička scena u Srbiji puna nekvalitetnih numera, pa se uvek okreću ka starijim hitovima, na kojima su odrasle generacije ljudi sa naših prostora.

Nikada nisu imali probe, jer poenta njihovog nastupa nije u tome da savršeno savladaju pevanje ili sviranje određene pesme, već da na sopstveni način prenesu emociju koju pesma ima, što njihovi slušaoci shvataju i na to sjajno reaguju. Neretko se mogu videti prolaznici koji se pretvaraju u posmatrače ili slušaoce. Oni zastanu, gledaju u njih, osmehuju im se i pevaju sa njima, baš iz tog razloga - zbog te nesavršene savršenosti njihovog performansa.

- Nekada nam se priduži još jedan drug iz doma, ali naš ritam je teško ispratiti, pogotovo otkad je Andrej kupio svoju gitaru – kaže Vladimir. Pamte i situaciju kada im je prišao stranac, koji nije razumeo ni reč pesme, ali ih je gledao sa osmehom na licu i aplaudirao im.

Osim što su sjajni u muzici, Andrej i Vladimir su svestrani u raznim umetničkim branšama. Vladimir se pored muzike, aktivno bavi glumom u glumačkoj trupi “Teatar 011”, dok je Andrej više zaintertesovan za fotošop i radi na usavršavanju u tom polju.

Pored raznih obrada numera, rade i na komponovanju svojih, koje možemo uskoro očekivati. Njihovi planovi su da putuju po Srbiji i da sviraju, što više mogu. Ako zarade dovoljno novca, voleli bi da u avgustu odu na, kako oni kažu, kafu u Crnu Goru, kako bi probali da sviraju i tamo. Ukoliko svirka bude uspešna, možda se njihov put produži na malo više od jedne kafe.