Beogradske priče: Tajni začin na beogradski način

SVI umetnici, intelektualci i ljudi od duha na sva usta ogorčeno dižu glas protiv žute štampe i rijaliti torture, ali niko ne radi ništa kako bi nas sačuvao od te pošasti.

Ili, možda nije tako?

Postoje oni koji se trude da očuvaju beogradski duh, a u globalističkom vrtlogu koji nas je poduhvatio ipak pokušavaju da odbrane ono što je večita gradska osobina: znanje, mudrost i osmeh.

U jednom beogradskom restoranu svakog meseca se okupljaju ljudi koje ne zadovoljava televizijski program, koji vole da se druže, koji uvažavaju sagovornika tako što ga gledaju u oči, a ne putem neke od društvenih mreža. Kafana je odvajkada bila rodno mesto varoške duhovnosti, pa naši sagovornici hoće da joj vrate taj starinski ugled...

Duhovna elita

PETKOM uveče u Ulici Gavrila Principa, u restoranu "Tajni začin" okupljaju se višedecenijski prijatelji koji imaju zadatak da ispripovedaju publici najbolje od onoga što su saznali baveći se svojim profesijama i zanatima. Već deset puta predavači su bili najugledniji Beograđani koji su govorili o svojim iskustvima. Priče su dodirivale različite oblasti, od industrijskog nasleđa koje je imala predratna Jugoslavija, do putopisa koji su detaljno opisivali odlazak na Himalaje.

- Motivacija za ovakvo okupljanje ponikla je na osnovu reči profesora Dragana Nedeljkovića koji je na obeležavanju stogodišnjice jedne škole nadomak Beograda održao vrlo mudro slovo - kaže vlasnik "Tajnog začina" Dragan Đurić. - On je podsetio goste da će u slavsko vreme "sve trpeze biti pune i prepune uprkos krizi koja ih davi već godinama".

"Srbi će služiti donjoj polovini tela!", govorio je Nedeljković. "I rečnik će im biti bogat, kad se malo podnapiju, a čak i kada budu trezni. Znamo već kakav nam je rečnik, prizeman, neprimeren. Potreban nam je preporod."

- Uz ideju Branislava Denisa Božovića i mene počeli smo da okupljamo ljude koji su stručni, i uz čije priče publika zaista uživa - dodaje Đurić. - Pored toga što čuju interesantno predavanje, gosti imaju prostor da se druže, razmene misli, budu okruženi onakvim ljudima kakvi su i sami. Znatiželjni da čuju nešto što će ih uzdignuti, a ne, poput svakodnevice - spustiti u kal.

Đurić kaže kako mu je poznato da je letargija u društvu velika, da su materijalne mogućnosti male, a ljudi su postali nepoverljivi. Lenjost duha i tela poprimili su oblike epidemije, oholost i bahatost su zahvatili sve oblasti, a naročito nas pogađa obezvređivanje obrazovanja.

- Želimo da se u Beogradu i Srbiji okupljaju ljudi poput nas, da ponudimo vrednosti koje to zaista jesu, da se naša ideja "primi" poput pelcera i da se prenese na druge. Da svi zajedno probamo da pokrenemo osvetljavanje i prosvećivanje Srbije.

Himalajsko zvono

MOŽDA ovakve ideje deluju pomalo revolucionarno, ali sagovornik nas vraća u realnost pitanjem da li su sva velika dela u Srbiji imala svoje "rodno mesto" u kafani? Ili, bar većina?

- Dosad nam je, na primer, maestralni Rifat Kulenović pričao o tehničkoj zaostavštini koja je postojala ovde, pa smo ožalili nemoć naše nejake države da zaštitimo starine, a predsednik Planinarskog saveza Srbije Boris Mićić nas je obogatio pričom o pešačenju kod nas i u Evropi. Dr Petar Kočović i Vesna Pavlović su na vrlo inspirativan način govorili o Siriji i izbegličkoj krizi, a dr Božidar Radenković je održao predavanje o idejama za unapređenje visokoškolskog obrazovanja u oblasti računarskih nauka i informacionih tehnologija.

Priču o Tibetu, njihovom narodu, veri i običajima predočio je dr Milan Rakočević, a druženje je počelo tako što je jedan od idejnih tvoraca ovog druženja, Denis Božović, najavio govornika zvonjavom pravih himalajskih zvona. Slobodan Mitrović Kobi govorio je o tajnama Kopaonika i izgradnji njegovog turističkog centra... Novinar Stanko Stojiljković o Nikoli Tesli, dr Radmilo Rončević o evoluciji kao istini ili zabludi, a dr Mirko Kovačević o Hilandaru.

Tako se u Beogradu rađa nova tradicija, u kojoj ljudi od duha ponovo prave kružoke, ovog puta udaljeni od TV ekrana i neumerene štampe inspirisane kaljugom neznabožačkih lokalnih skandala.

I, idu dalje. Kažu, "tek smo počeli". Sve nas je više i svi smo zainteresovani da budemo bolji i da nam bude bolje.

UDRUŽENjE "SRPSKI KRIVAK"

AUTENTIČNA vrsta kukuruza iz sorte "tvrdunac" - srpski krivak postao je obeležje grupe vrhunskih intelektualaca koja održava ovakve skupove.

- Božović i ja smo članovi tog društva, koje okuplja više od 150 Beograđana okrenutih duhu, znanju i poštovanju tradicije - objašava Đurić. - Tako smo preneli jedan deo okupljanja u "Tajni začin", ali svi zajedno posećujemo i izložbe koje otvaraju naši članovi, a obilazimo i druge kulturne događaje.

- Suština je aktiviranje naših sugrađana u oblastima kulture, novinarstva, umetnosti, a članovi su i istaknuti ljudi iz svih oblasti, poput lekara, pravnika, ekonomista... - objašnjavaju rodonačelnici ove ideje. - Od 2010. godine kada je osnovan "Srpski krivak" okupili smo veliki broj sugrađana, udruženje je isključivo nepolitičko i neprofitabilno, a zajedničko geslo nam je "Misli srpski, deluj svetski!"

"Srpski krivak" svakom članu podari simboličan klip kukuruza, urađen na posebnom postolju, a dodeljuje i godišnju nagradu za naročite zasluge, i pritom ne biraju da li je neko član ovog udruženja ili ne.