PROŠAO je vek od Sarajevskog atentata, početka Prvog svetskog rata, a sa njim i Gavrila Principa i njegovog boravka u Beogradu. Mnogi danas svrate u "Zlatnu morunu", nekadašnje okupljalište u koje su svraćali i Princip i njegovi kamarati pre konačnog odlaska u Bosnu.

Danas postoje i turističke ture koje su posvećene sećanju na Prvi svetski rat, pa na njegovim tragovima na srpskom prestonom gradu obavezno posećuju ovu kafanu. Logična turistička trasa neminovno vodi na ovo mesto.

"Beogradske priče" tražile su nešto drugo. Ovde su dolazili još neki velikani čije delo smo unekoliko zaboravili...

SVETSKI KAVIJAR

- Ovo je jedna od tri najstarije kafane sačuvane u Beogradu - objašnjavaju domaćini Dejan Smiljanić i Dragoljub Mitrović. - Okruženje Zelenog venca bilo je veoma prometan deo grada, a Beograd je tada bio znatno manji, pa su se mnogi bitni događaji, dogovori i planovi razvijali za kafanskim stolovima u ovom kraju.

Tako je i "Moruna" dobila ime po ogromnoj ribi koja se nekada mrestila u Dunavu i od njene ikre je izrađivan kavijar koji je bio poznat širom sveta. Kada je izgrađena Hidroelektrana "Đerdap", sedamdesetih godina prošlog veka, ovoj gigantskoj životinji brana je sprečila put ka Beogradu. Tako je sećanje na rečnu grdosiju i prvoklasni kavijar sačuvala samo ova, starinska kafana i davne pripovesti i legende.

- Manje je poznato da je jedan od najvećih mudraca koje je iznedrila Srbija bio stalni gost ovog mesta - kažu naši domaćini.- To je bio veliki Mihailo Mika Alas, strastveni ribolovac i još veći naučnik.

Pre više od jednog veka legendarni Mika donosio bi svoju lovinu upravo pred "Zlatnu morunu". Kako kaže Smiljanić, ribolovac je svoj ulov delio gladnoj sirotinji, poštujući svoju veštinu, ali duboko razumevajući njihovu nesreću. Mnogi su u ono doba dolazili do obroka zato što je Mika bio široke ruke i dobre ribolovačke sreće.

KARAMBOL

UPRAVO zato je naše putešestvije po ovoj kafani začinjeno pogledom ka prošlosti. Stari bilijar ostao je da krasi jednu kafansku salu, a Smiljanić i Mitrović su se potrudili da potraže sto kakav su koristili gosti koji su posećivali "Zlatnu morunu" pre Prvog svetskog rata.

To je sto sa rupama na centralnom delu, zvali su ga i "karambol" i imao je sasvim drugačija pravila nego ona igra koju danas mnogi poznaju.

Sa zidova nas gledaju fotografije koje su prikupili pokušavajući da dočaraju i Principovo, a bogme i doba Mike Alasa. Zeleni venac bio je jedna od najznačajnijih tačaka grada, pijaca je ostala obeležje Beograda do danas, a nedaleko odatle bili su zabodeni prvi šipovi koji je trebalo da budu oslonac zgrade Narodnog pozorišta.

Potom su silne podzemne vode poremetile plan građevinara, pa je pozorište premešteno na potonji Pozorišni, a današnji Trg republike, a ovde je ostala strmoglava Kamenička da se spušta prema Savi, dok je Ulica kraljice Natalije, nekadašnja Narodnog fronta, u beogradskom žargonu prozivana i "Ulicom apsolutnih početnika" zbog blizine porodilišta.

Svašta pamti "Zlatna moruna". Od široke ruke Mike Alasa, do baruština na Zelenom vencu i zamišljenog Gavrila Principa pre nego što će iskoračiti u istoriju.

SAVRŠENI NAUČNIK

Mihailo Petrović Alas bio je vrstan naučnik, a u Muzeju nauke i tehnike čuva se njegov patent - hidrointegrator objavljen 1899. godine, a prikazan na 15. svetskoj izložbi u Parizu početkom 20. veka.

Alas je predstavljao Srbiju i dobio zlatnu medalju prikazavši prvi računar na vodu. Eksponat se čuva u ovom muzeju kao sastavni deo Festivala nauke i prikaz je Nemanje Đorđevića.

Istovremeno, ovde je prikazan i daljinar zemaljske artiljerije koji je naš naučnik patentirao zajedno sa generalom Miloradom Terzićem, 1910. godine.

ŠETNjA NA RUKAMA

FOTOGRAFIJE istaknute u kafani očigledan su znak poštovanja gradske prošlosti, koja je odvajkada bila burna. Ovog puta naši domaćini nam pokazuju dva dečaka koja hodaju na rukama, spretno kako to samo oni mogu, dok su druga dvojica "kafanskih heroja" ovekovečeni na "malo drugačiji" način.

Valjda se jedino ne menjaju stari gradski boemi i zaljubljenici u kapljicu. Prolaze decenije, za njima i vekovi, ali svako doba "uhvati" po neku fotografiju nalik ovoj, kada jedan od dva sagovornika klone, i spusti glavu na kafanski sto, nedovršenih misli, posvećen jedva dočekanom, čvrstom snu.