Beograd

Tamo daleko od Kalemegdana

B. BORISAVLjEVIĆ

21. 04. 2016. u 15:30

Josip Komljenović, ulični svirač, mesecima protestuje ispred Starog dvora. Nezadovoljan jer nije dobio dozvolu za sviranje

NAPRAVIO je najbolju frulu na svetu - "baričanku" koja svira 43 tona, "žigafon", "jerkofon". Frula i okarina koje je osmislio uvedeni su kao instrumenti u muzičke škole, napisao je muziku za 50 pesama, svira 28 instrumenata, četiri godine je svirao za iransku ambasadu... Ni ovakav "si-vi" Josipa Komljenovića, iz Bariča, nije bio dovoljan da dobije dozvolu uličnog svirača od nadležne gradske komisije.

Iako je sedam godina, od 2007. do 2014. godine, uveseljavao Beograđane i goste prestonice kod Stambol-kapije na Beogradskoj tvrđavi, prošle godine nije dobio dozvolu, jer su stručnjaci smatrali da ne svira dovoljno dobro i da repertoar nije primeren mestu. Umesto na Kalemegdanu, zvuci himne "Bože pravde", "Tamo daleko" i "Svilen konac", kojima je počinjao "svirku", odzvanjaju ispred Starog dvora.

- Od decembra prošle godine protestujem ispred Skupštine grada i to će trajati dok mi ne vrate dozvolu uličnog svirača - kaže Josip, poznat i kao Žigin Filip. - Tražio sam prijem kod gradonačelnika, ali ništa. Potom sam mu napisao pismo i zapitao ko je zabranio izvođenje srpske muzike na Kalemegdanu, u Knez Mihailovoj i u Skadarliji, pošto nijedan ulični svirač koji izvodi narodnu muziku nije dobio dozvolu. Iako prolaze pored mene ispred Starog dvora, okrenu glavu, ne kažu mi ni dobar dan.

BEZ ODGOVORA U Sekretarijatu za kulturu pokušali smo da dobijemo podatke koliko uličnih svirača koji izvode narodnu muziku je dobilo dozvolu za rad, ali odgovor nismo dobili. Takođe, ostali smo uskraćeni i za objašnjenje zašto Josip Komljenović nije zadovoljio kriterijume da bi svirao na Kalemegdanu.

Josip priča da mu je lane kada je nastupao pred komisijom sugerisano da ne svira narodnu muziku i da će dobiti dozvolu. Ali, on ne odustaje.

- Nema te cene zbog koje ne bih zasvirao "Tamo daleko" - priča Žigin Filip. - Jednom prilikom mi je prišao čovek sa sinom i pitao da li želim da mu sviram na zabavi. Rekao sam da može, ako nema jela i pića. Kasnije sam na televiziji prepoznao gospodina, bio je odlazeći francuski ambasador koji je pravio oproštajnu zabavu i želeo da mu baš ja sviram. Bilo mi je žao što nisam prihvatio, ali sam u znak zahvalnosti napravio kompoziciju "Poljski cvet" na melodiju francuske himne.

Pošto je u stalnom radnom odnosu, Josip nije ceo dan ispred Starog dvora, već povremeno, kada mu obaveze dozvoljavaju.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije