Gusenica uništi šimšir za tren

DA će živa ograda, koju je brižljivo gajio godinama, propasti za manje od deset dana zbog gusenica, Ratko Pestić iz Borče nije verovao. Šimšir su napali njemu nepoznati insekti, a to je primetio tek kada je živica počela da se suši.

- Kad sam video da biljka gubi lišće, počeo sam da tražim uzrok - priča Pestić.

- Mislio sam da je problem u zemlji, pa sam razgrnuo žbun do korena. Ostao sam zabezeknut kada sam video toliko gusenica na jednom mestu! Bilo ih je svuda, na stotine, po korenu, granama, lišću,... Živa ograda u celoj dužini bila je puna ovih napasti.

Pokušao je da se neželjenih gostiju sam reši, pa je biljke po savetu zaposlenih u poljoprivrednoj apoteci polivao etiolom. Pošto ih nije uništio na ovaj način, odlučio je da pozove JKP "Zelenilo".

- Kad pojedu šimšir, bojim se, preći će na ostale biljke - navodi Pestić. - Zvao sam sve službe i niko nije došao. A iz "Zelenila" su mi rekli da su zauzeti košenjem trave!

Iz JKP "Zelenilo Beograd" navode da na teren izlaze blagovremeno, kao i to da su osim u Borči, imali prijave građana i iz Ulice Atanasija Pulje u Zemunu i iz Vojvođanske u Novom Beogradu.

- Reč je o šimširovom plamencu, štetočini koja potiče iz Azije, a u Srbiji je registrovan krajem 2014. godine, na području Beograda - kažu iz JKP "Zelenilo Beograd".

Ratko Pestić pokazuje uništenu živu ogradu

- Ministarstvo poljoprivrede je još prošle godine dalo nalog svim službama koje upravljaju javnim zelenim površinama i apelovalo na vlasnike privatnih vrtova i bašta da pregledaju šimšir i primene mere u cilju suzbijanja šimširovog plamenca.

Ova štetočina se hrani šimširom, božikovinom i japanskom kurikom, ali na svu sreću ne napada voćne i povrtarske useve. Širi se leti, a čitave aleje šimšira može da uništi za manje od dve nedelje.

SUZBIJANjE

UKOLIKO šimširov plamenac napadne biljku, treba je orezati, a orezane delove spaliti da bi se sprečilo dalje širenje. Suzbijanje hemijskim preparatima je efikasno kada su gusenice mlađe i dok nema paučine.