Splavovi na rekama: Glamur pliva u smeću

KAFIĆI, restorani i klubovi dizajnirani po poslednjoj modi sa bleštavim osvetljenjem i skupim enterijerom slika su i prilika beogradskog priobalja. Glamur prestoničkih splavova se, međutim, tu završava, jer tik pored njih plutaju plastične flaše, kese, granje, automobilske gume i najrizličitije smeće. Veliki deo vlasnika ne čisti prostor oko svojih objekata, kontrole inspektora su neredovne, a kazne neefikasne.

Zakon koji uređuje ovu oblast ne postoji, ali je odluka o postavljanju plovila jasna - vlasnici splavova dužni su da plutajući objekat održavaju u ispravnom i urednom stanju i da uklanjaju otpatke i nanos reke oko njega.

U praksi je situacija potpuno drugačija. Dok jedan deo vlasnika revnosno brine ne samo o svom splavu, već i o reci i prilazu, dobar deo njih ne samo da ne čisti đubre, već ga i sami bacaju u vodu.

- Svega nekoliko nas redovno uklanja smeće iz vode i brine o higijeni - revoltirano nam kaže dr Pero Višnjić, koji ima svoju ordinaciju na novobeogradskom keju, u bloku 44. - Kada se, posle kiša, voda povuče, oko objekata ostanu tone đubreta koje retko ko očisti. Dešava se da voda donese čak i mrtve životinje - svinje, telad, kokoške i to, očigledno, nikome ne smeta. Oni koji bi trebalo da kontrolišu ponašanje vlasnika plovila retko obilaze priobalje, a kaznu za neodržavanje čistoće ne pamtim da je iko platio.

Situacija je još gora oko starih, zapuštenih i "ničijih" objekata, oko kojih pluta đubre koje nikom ne pada na pamet da ukloni.

Komunalna preduzeća svakog proleća organizuju prolećnu akciju čišćenja grada, u okviru koje se uređuje i priobalje, ali u "Beokom servisu" tvrde da ne mogu oni stići da očiste reke, koliko vlasnici splavova mogu biti nemarni.

- Đubre oko obale koje bi trebalo da uklone, mnogi splavari samo odgurnu nizvodno i na taj način "reše" problem prljavštine - kaže Darko Glavaš, direktor "Beokom servisa". - Smeće tako plovi i kači se redom za svaki splav, sve dok ne naiđe neki napušteni, pa se oko njega napravi deponija. Redovno apelujemo na njih da budu odgovorni prema zajedničkoj okolini i prostoru, ali situacija na priobalju je haotična.

Pošto apeli i molbe nisu dovoljni, pre nekoliko godina doneta je odluka koja propisuje dužnosti vlasnika plovnih objekata. U Sekretarijatu za inspekcijske poslove tvrde da kontrolu sprovode komunalni inspektori grada Beograda, međutim, nemaju odgovor na pitanje koliko kazni je do sada stiglo na adrese neodgovornih splavara. Oni koji ne poštuju odluku grada kažnjavaju se prekršajno sa svega 50.000 dinara.

I BRODOVI OSTAVLjAJU OTPAD

POJEDINI vlasnici splavova za prljavo priobalje krive brodove koji se usidre u prestoničke marine.

- Veliki putnički brodovi se zadrže po mesec dana na Dunavu i kada otplove, za sobom ostave ogromnu količinu raznog smeća - kaže Panta Živanović, vlasnik splava "Vodenice". - Nakon toga, mi koji ostajemo na rekama prinuđeni smo da čistimo za njima.