SA zida velike prostorije Katedre za anatomiju Veterinarskog fakulteta na posetioca prvo "gleda" kit. Skelet velike životinje stoji na zidu, dok je priča o njegovom dolasku u Beograd još neobičnija. (Nekadašnji naziv ove institucije bio je Veterinarski fakultet, ali je zaslugom jednog od junaka ove priče postao Fakultet veterinarske medicine.)

Pored mesta gde je danas zdanje ovog fakulteta nekada je bila Jatagan mala, a na širokom prostoru pored nje, blizu današnje Narodne biblioteke gostujući cirkusi postavljali su svoje šatre. Između dva rata putujući zabavljači bili su česti gosti Beograđana. Među atrakcijama bio je i kit u velikom bazenu, koji je, na nesreću vlasnika, uginuo. Legendarni profesor i osnivač ovog fakulteta dr Vladeta Simić otkupio je uginulu životinju, prodao masno tkivo fabrici sapuna, a sačuvao skelet, pa je tom prilikom čak i zaradio. Tako počinje i naša priča...

Lavovi i tigrovi

KUSTOS, tokom šetnje kroz muzej nam je dr Zoran Zorić, stručni saradnik na fakultetu, a šef Katedre za anatomiju profesorka dr Olivera Lozanče pomaže da shvatimo koliko je ovo neobično mesto.

- Skelet kita otkupljen je uoči Drugog svetskog rata, otprilike odmah posle osnivanja fakulteta 1936. godine - kaže Zorić. - Nije to bila jedina dosetljivost neprevaziđenog profesora Simića. On je završio veterinu, ali i Poljoprivredno-šumarski fakultet, pa je studirao i medicinu. Doktorirao je u Lajpcigu.

Lav

Zaslugom ovog stručnjaka mnogi eksponati su sačuvani, pa ovaj fakultet očekuje važan angažman i u predstojećoj "Noći muzeja".

Pred nama su skeleti lava, dve lobanje tigra koje već svojom veličinom nagoveštavaju koliko je ova divlja mačka bila opasna, ako i ovako nemoćna deluje zlokobno. Iznad posmatrača je ubedljivo preparirana i velika moruna.

Moruna

- Ova riba je bila uobičajena u našem toku Dunava i stizala je do Beograda - dodaju naši sagovornici. - Ovde je dolazila da se mresti, jer je za tu vrstu karakteristično da živi u slanoj vodi, ali da se mresti u slatkovodnim tokovima. Tako je bilo do izgradnje Hidroelektrane "Đerdap", čija je brana sprečila morunu da pliva uzvodno i dolazi tamo gde je to ranije činila. Inače, nekada je kladovski kavijar bio poznat širom sveta, upravo po ikri ove ribe od kojih je pravljen.

Skelet kita

Konji sa ratišta

SKELETI dva konja ipak privlače našu najdublju pažnju, a u posmatraču rađaju nemalo iznenađenje. Ove dve životinje su, pre jednog veka, prešle golgotu prelaska Albanije u Prvom svetskom ratu, zajedno sa našom vojskom.

Profesorka Lozanče i dr Zorić ne kriju ponos što je njihova institucija sačuvala ovako neobične kosture.

Konji veterani

- Za jednog konja ostali su precizno zabeleženi podaci da je pripadao vojvodi Petru Bojoviću - objašnjava dr Zorić. - Za drugog znamo da je takođe prešao preko Albanije, ali nemamo više podataka o njemu.

I opet je neprevaziđeni profesor Simić obezbedio ove eksponate za svoj omiljeni fakultet.

- Bio je i rezervni oficir Vojske Kraljevine Jugoslavije, i preko svojih veza uspeo je da dođe do skeleta ovih konja. Istini za volju, taj, predratni status mu je zadao mnogo muka u posleratnoj, komunističkoj Jugoslaviji pa je to razlog zašto nije bio istaknut više nego što bi se očekivalo od čoveka njegovog znanja i renomea. U suštini, on je na stručnom polju maksimalno napredovao i bio je stručno veoma uvažavan, ali je društveno-politički ostao na marginama.

Dr Olivear Lozanče i dr Zoran Zorić

Bilo kako bilo, kosturi konja su danas ovde, sačuvani u Muzeju i predstavljaju viteški gest dvojice vojskovođa. Iskusni stratezi su osećali veliko poštovanje prema konjima koji su ih proneli kroz sve muke do tada najvećeg planetarnog vojnog sukoba.

- Kada je Veliki rat okončan, a srpska vojska je prošla sve patnje koje su joj bile suđene, konji i konjanici su došli u oslobođeni Beograd, a napaćene životinje su zvali "soluncima", baš kao i vojnike. U znak poštovanja, ostavljene su da provedu ostatak života na pašnjacima u okviru topčiderske kasarne.

Profesor Simić

KARIJERA

Profesor Simić, osnivač Veterinarskog fakulteta, imao je krajnje burnu karijeru, pa je tako, osim doktorata stečenog u Lajpcigu i dve fakultetske diplome, stigao da se bavi još nekim neobičnim hobijima. Tako je, pored ostalog, bio džokej, ostao je zapamćen po tome što je doneo prvu fudbalsku loptu u Leksovac, a bio je i osnivač FK "Sinđelić" iz Niša.

- Tokom 1969. godine uspeo je da organizuje svetski kongres posvećen veterinarskoj anatomiji - kaže dr Olivera Lozanče. - Dabome, sve je uspeo da ostvari ovde, u Beogradu.

TITOV POKLON

Predsednik SFRJ Josip Broz bio je u poseti ovom fakultetu sedamdesetih godina i doneo je jedan od svojih brojnih lovačkih trofeja, poklonivši ga Katedri za anatomiju, pa tako, ovde, postoji i Titov poklon - glava jelena kapitalca sa velikim rogovima.

STOLOVI OD AVIONA

Vežbaonice na ovom fakultetu imaju stolove za seciranje, napravljene po uzoru na one koje je tada imao i Bečki univerzitet.

Dosetljivi profesor Simić i ovde je ostavio svoj pečat, budući da je materijal za ovako posebne stolove morao da bude od legure aluminijuma, koju su u to vreme koristili samo u avio-industriji.

A mnogo aviona je tokom rata palo u okolinu Beograda i materijal sa mnogih letelica ugrađen je u stolove koji danas postoje na fakultetu!