Muzeji pa titula

BEOGRAD je odustao od kandidature za Evropsku prestonicu kulture 2020. godine, ali planira da ovu laskavu titulu ponese četiri godine kasnije, kaže za "Novosti" Vladan Vukosavljević, gradski sekretar za kulturu. Prekratki rokovi i nedostatak finansija za izgradnju novih i rekonstrukciju postojećih ustanova razlozi su zbog čega će glavni grad Srbije sačekati sledeće zasedanje Evropske zajednice.

Uprava grada Beograda još pre šest godina oformila je organizacioni odbor i pokrenula projekat pod nazivom "Beograd 2020", sa ciljem da glavni grad postane Evropska prestonica kulture. Od toga se, međutim, nije mnogo odmaklo, pa je projekat ostao mrtvo slovo na papiru.

- U međuvremenu, Evropska zajednica je promenila kriterijume za titulu, pa je tako 2020. godina rezervisana za zemlje Evropske unije, a 2021. će biti izabrani gradovi zemalja koje nisu članice EU - kaže gradski sekretar za kulturu.

- Osim, što bismo u tom slučaju predstavljali konkurenciju Novom Sadu, koji ima pretenzije da ponese ovu titulu, svakako, u ovom trenutku, ne bismo imali dovoljno sadržaja sa kojima bismo se borili za priznanje Evropska prestonica kulture. Neozbiljno je da, sada, kada nisu završene ni rekonstrukcije Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti izađemo pred komisiju.

Cilj projekta Evropska prestonica kulture poslednjih godina je da pomogne gradu koji izabere, tako što dodeljivanjem ovog počasnog zvanja, grad ima priliku da postane poznat u svetu, oživi kulturnu scenu i privuče veliki broj stranih turista.

- Želimo da nastupimo sa ozbiljnim namerama za ulaganje u kulturu grada - objašnjava Vukosavljević. - Tu, pre svega mislim na adaptaciju, renoviranje i izgradnju novih pozorišta, galerija, bioskopa, kulturnih centara. U planu su i temelji za zgradu opere i filharmonije.

Osim titule, najbolji kandidat od evropskih fondova dobija i značajna sredstva za izgradnju institucija i ustanova kulture.

PRIMER MARIBORA

O tome šta bi dobijanje statusa Evropske kulturne prestonice moglo da znači Beogradu, koji već duže vreme kuburi s kulturnom infrastrukturom, najbolje govori primer Maribora, Evropske prestonice kulture 2012. godine. Pomoću sredstava iz evropskih fondova Maribor je već obnovio dvorac iz 13. veka, stari samostan pored reke Drave preobražen je u lutkarsko pozorište, a obnovljena je i crkva u njegovoj blizini i transformisana u dom za muzičare.