Kilometar peške oko Slavije

TENDER za rekonstrukciju Trga Slavija i Bulevara oslobođenja otvoren je danas, a dostupan je na sajtu Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Zainteresovani izvođači radova ponude mogu da dostave do 12. maja.

Istovremeno Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda raspisala je javni konkurs za izgradnju fontane. Rok za završetak celog posla je 155 dana.

Gradski oci otvaranje gradilišta planiraju za sredinu juna, a saobraćaj bi nesmetano ponovo mogao da krene oko 15. novembra. Međutim, stručna javnost oštro kritikuje ovaj projekat. Prema rečima profesora dr Mihaila Maletina, najavljena saobraćajna rešenja posle rekonstrukcije Slavije, neće poboljšati protok vozila i pešaka.

- Nedavno sam održao stručni seminar, na kome sam kolegama ukazao na čak 70 presečnih, neregulisanih tačaka na Slaviji - kaže profesor Maletin. - Dok se ne reguliše protok vozila u centru grada, ovakvo rešenje je samo bacanje para i biće gore nego što je danas. Umesto da se saobraćaj prilagođava pešacima, mi izlazimo u susret vozačima automobila.

Profesor Maletin ukazuje da će predloženo rešenje imati smisla, ako se Ulica kralja Milana pretvori u pešačku zonu. Jer su dva priključka kružnom toku (Beogradska i Kralja Milana) suviše blizu.

- Nigde na svetu nisu uspeli da bržim protokom vozila reše saobraćajne gužve. To se neće desiti ni u Beogradu. Suštinski problem je da se količina automobila svede na razumnu meru, onoliko koliko prostorni uslovi i saobraćajnice dozvoljavaju.

A prioritet treba da se da pešacima, biciklistima i vozilima javnog saobraćaja - navodi ovaj penzionisani stručnjak sa Građevinskog fakulteta.

Za "Novosti" Maletin ukazuje da u predloženom rešenju rekonstrukcije Slavije, postoje dva saobraćajna kruga. Jedan za automobile, a drugi za javni prevoz.

- To se nigde ne primenjuje u svetu i potpuno je van svih pravila projektovanja. S druge strane, tu imamo i vodoskok, koji je veoma skup za održavanje, a na kružnom toku samo će smetati vozačima. Ometaće ih dok voda pada po šoferšajbni - navodi Maletin.

Upravo polazeći od rešenja koje pešake ne "gura pod zemlju", došlo se do projekta iz kojeg su izbačeni podzemni prolazi. Ipak, neki smatraju da je pravi razlog izostavljanja podzemnih radova zapravo nedostatak novca za ovaj građevinski poduhvat. Naime, po miljšenju stručnjaka, izgradnja podzemnih pešačkih prolaza čini od 60 do 80 odsto investicija.

RADOVI KOŠTAJU 1,8 MILIONA

RADOVI na Trgu Slavija, kojim dnevno prođe i do 80.000 pešaka, i Bulevaru oslobođenja koštaće oko devet miliona evra. Vrednost tendera za izgradnju fonatne i prostora oko nje je 1,8 miliona evra, a u gradu tvrde da neće ugrožavati vozače u slučaju jakog vetra, jer će imati ugrađene senzore, i u skladu sa njegovom jačinom biće regulisana visina mlaza vode.