Beogradske priče: Golfisti u punom zamahu

GOLF teren na Adi Ciganliji ovih dana je osuđen na ukidanje, a neupućeni misle da je ovo jedino mesto gde se ikada u Beogradu igrao ovaj aristokratski sport. Ali, ne lezi vraže, nije ova varoš od juče, pa ni golf u njoj!

"Beogradske priče" osvrnule su se na novinske napise iz 1938. godine, a tamo uredno stoji reportaža o beogradskom golfu i njegovim igračima. Istini za volju, potpisnik Obrad Simić bio je međuratni diplomata, tih godina pisao je reportaže za list "Vreme", a nekoliko njegovih šarmantnih dosetki u kojima prenosi elementarne pojmove o ovom sportu prenosimo današnjim čitaocima, 78 godina kasnije.

Talenti iz Žarkova

VEŠTI uvodničar beleži kako se preko Topčidera uzverao na vrh Košutnjaka, pravo u golf klub. Tamo ga je, kako kaže, sačekala vrlo ukusna klupska zgrada, u čisto srpskom stilu, sa velikim tremom, a unutra klupski domaćin Drago.

- Kod nas se golfom bave uglavnom strani poslanici - rekao mu je domaćin. - Bili su to nemački Fon Heren, engleski Kembel... U klupskom baru su, opet, za šankom bili najrevnosnija gospoda Šelens i Brek.

Na pitanje veštog sagovornika kako klub stoji sa podmlatkom, Drago je priznao da najviše obećevaju seljačići iz Žarkova koji skupljaju lopte, nose štapove i rade posao "kedija".

Kada je gospodin Drago shvatio da mu je sagovornik novinar, uplašen za svoje radno mesto, odustao je od daljeg objašnjavanja klupskih prilika. Više od rečenog posetioci nisu mogli da saznaju o golfu u našem gradu, osim da je Drago "zanemeo kao kad mu tašta dođe u goste", a Simić nastavlja svoje pripovedanje o ovoj igri svojim savremenicima...

- Golf je sport. Ovo moram napomenuti ne zbog Beograđana, koliko zbog mnogo čitatelja iz unutrašnjosti, od kojih će mnogi ovom prilikom prvi put i čuti za ime ovog sporta - piše Simić. - Tako, u jedinom hotelu u Lebanu, jedan strani gost, rudarski inženjer, upita portira "u čijem je biću usredsređena ne samo hotelska već i kafanska posluga" imaju li golf.

Zbunjeni portir je odgovorio kako "gazda sigurno i to piće drži, samo ga još nije otvorio".

Vešti beležnik ističe i sve prednosti ovog sporta, pa ga opisuje kao zdrav, bezopasan i najotmeniji.

"Interesantan je ne samo po naklonosti koju izaziva među igračima, već i po svojoj velikoj sličnosti sa bednim ljudskim životom koji se završava - u rupi".

- Zdrav je, pošto se obavlja isključivo u polju, na čistom vazduhu, bezopasan je jer nema povreda, a mnogi ga mogu igrati duži niz godina pa opet da ostanu živi.

Posle svih kvaliteta koje autor pominje, posebno ističe da je golf seljačkog porekla i da su ga smislili dokoni čobani u Škotskoj.

- Nažalost, to nisu bili naši čobani već škotski, a Škotska je jedna pokrajina britanskog carstva koju mi Srbi još nismo stigli da oslobodimo - nastavljao je Simić. - Saznajemo da je ovaj sport iz 15. veka, i da je čak uzrujao narodne oce toliko da su 1457. godine izglasali zakon koji ga zabranjuje, verovatno smatrajući ga kao antidržavni.

Paralelu sa takvim škotskim dušebrižništvom Simić uviđa u istupu jednog gradskog poslanika u Beogradu 1937. godine, koji je, pri "ikstom" špriceru rekao kako bi ceo golf plac preorao i svukud posejao kukuruz.

Naše praćenje svetskih trendova najzad je okončano izgradnjom golf terena na Košutnjaku. Da Englez ili Amerikanac dođe u Beograd, a da ne vidi takvo mesto, izgledalo bi, kaže Simić, kao da Srbin ode u London i zaključi "kako toliki svet nema nijednu kafanu, i da zato mora propasti".

Muke zbog svastike

Ipak, Simićeva ljubav ka golfu poticala je još iz njegovog diplomatskog iskustva, i on otvoreno priznaje nezgodu koja mu se dogodila.

- Bilo je to davno, pre 17 godina kada me je u Vašingtonu, kao novog sekretara poslanstva, poveo na golf naš poslanik Slavko Grujić - beleži Simić. - Na golfu ceo diplomatski kor, krem vaštingtonskog "sosajeta", predsednik golf kluba i... njegova svastika, bolje reći "svastiče", da čovek izdane samo od gledanja... Gospodine ministre, ili me predstavljajte onom devojčetu, ili telegrafirajte u Beograd po moju zamenu i pogrebne trškove!

Srećom, uskoro su bili upriličeni čaj i igranka, pa je naš mladi diplomata čekao svoju priliku da zgrabi svastiku, a na pitanje "da li zna da igra" uredno se pohvalio da je sjajan u tome.

Ne lezi vraže, uskoro su ga sve oči pratile kako nevešto prilazi loptici na terenu za golf, jer se pitanje odnosilo na sport koji je ovde povezao snobove i aristokratiju. Povratka nije bilo, a naš junak je svojski zapeo udarivši lopticu i, kako je zapisao: "Uskoro je piknuh kao tornado bestraga daleko, ali van terena, na drum, zajedno sa jedno tri četvrti kvadrata najplemenitije engleske trave".

- Pa zašto ste to učinili ako boga znate?! - pitao ga je naš ambasador. - Zašto ste rekli da znate da igrate?

- Pa ja znam, ali tango. Na njega sam, i na svastiku, jedino i mislio!

Tako su prvi srpski golferski pokušaji netragom zatrpani u šturim vašingtonskim sećanjima, dok su igraču znatno duže u pamćenju ostale vizije predivne svastike upravnika golf kluba...

ŠKOTI, SRBI I BUGARI

Kako su ovu igru izmislili Škotlanđani, poznati u celom svetu kao velike štediše, za nju su predvideli ograničen broj rupa, svega devet, odnosno 18. Ovo beleži Simić i dodaje šta o tome misli.

- A da su je nešto izmislila naša braća Bugari iz Gabrova, šampioni tvrdičluka, golf bi se igrao samo sa jednom rupom - u interesu štednje, i vrlo brzo bi postao dosadan, jer vrteti se uvek oko iste rupe, dozvolićete, nije mnogo interesantno.

PTICE KRADLjIVICE

Iste, 1938. godine list "Vreme" skreće pažnju na još jednu pojavu vezanu za golf, kriket i sportove čiji igrači koriste slične, male lopte.

Naime, čuveni londonski ornitolog dr Kirkman, posle dužeg posmatranja, beleži kako ptice često kradu ove sportske rekvizite misleći da su njihova jaja, pa je "tako jedna ženka galeba ležao na lopti čak 22 dana pre nego što je ustanovio da se iz nje ništa neće izleći".

"RUPA" U "HOLU"

Engleski jezik i stil odevanja dominiraju među igračima golfa, ali ulazak ove terminologije u prvi golf klub na Košutnjaku nije bio nimalo bezbolan.

Tako Simić beleži kako se rupa u golfu, dabome, kaže "hol", a da je "naš simpatični trgovac kolonijalnom robom gospodin Šterić bio početnik u golfu i 'vrisak od igrača', prvog dana obišao dva puta svih devet rupa".

- Razlog je bio što je tražio svoj perorez, za koji su mu rekli kako su ga videli "u holu". Tako je nesrećnik obišao sve "holove", odnosno rupe, umesto da obiđe hol u zdanju u kojem ga je i zaboravio.