VIDA i Ivan Timotijević su "poslednji Mohikanci" u Bara Veneciji. Na očišćenom delu savskog amfiteatra, njihova prizemna kuća i dalje prkosi buldožerima, koji su od prošle godine sravnili više od sto objekata.

Vremešni par penzionera svestan je da će i njihov dom nestati u prašini zbog izgradnje "Beograda na vodi". Dok im se ne sruši kuća, oni žele da im nadležni reše stambeno pitanje, kao što su do sada uradili u 96 slučajeva.

- Moje komšije, zavisno od "papira" koje su posedovale, od grada su dobile odgovarajuće stambeno rešenje - priča Ivan (76), dok žuljevitim, majstorskim šakama drži dokumentaciju.

Grad je ponudio da Ivan, Vida, njegova kćerka i tri unuke, privremeno pređu u gradski stan na Zvezdari. Međutim, pisana ponuda ima klauzulu, po kojoj on može biti iseljen u roku od 30 dana, ako izgubi sudski spor koji vodi sa državom. Naime, pred pravosudnim organima penzionisani mašinac pokušava da dokaže vlasništvo nad kućom.

- Ovi iz grada su bili veoma korektni u komunikaciji, ali ne mogu da prihvatim njihovu ponudu. Za kuću u vlasništvu otišao bih u stan na korišćenje iz koga me mogu uvek oterati na ulicu - priča Timotijević.

I dok se ne reši sudski spor, Timotijevićev dom ostaje jedini objekat koji nije srušen u okviru faze A, raseljavanja. Komšijine kuće su odavno buldožerima sravnjene, pa on i njegova porodica žive u carstvu građevinskog šuta i odbačenog đubreta. Od prošlog vikenda nemaju više ni priključak za kanalizaciju.

ČEKAM DA SE DESI "SUDBINA"

-GDE ću ja sada sa bolesnom ženom, kćerkom i malim unukama? Pravdu tražim godinama. Pošteno sam svoj vek odradio u "Iskri", gde mi se decenijama odbijalo za stan. Sada čekam da mi se desi sudbina. Nadam se da će gradski oci pronaći neko rešenje i za mene, kao što su pronašli za 96 porodica koje su bile moje komšije - tužnog glasa priča Ivan Timotijević.

SAGRAĐENA SREDINOM 20. VEKA

PROBLEM potiče još iz 1991, kada je Timotijević kao radnik "Iskre" dobio prizemni objekat na korišćenje i čuvanje. Rešenjem iz 2006. postaje vlasnik kuće u Bara Venecija 55. Međutim, "Iskra", iako je objekat koristila od 1956. godine, u katastru ga nije prevela na sebe. Zemljište je ostalo da se vodi na državu, kasnije na "Železnicu Srbije". Kuća, iako se nalazi u starim zemljišnim knjigama, nije potpuno legalizovana.