Pred njim su drhtali i direktori i političari

NA njegov poziv tresla su se kolena gradskim političarima, opštinskim funkcionerima i direktorima javnih preduzeća. Običnom, malom čoveku, otvarao je zaključana vrata. Svakoga dana, slušalo ga je 850.000 Beograđana. Sedamdesetih godina, posle Tita i čuvenog gradonačelnika Branka Pešića, bio je najmoćniji čovek u prestonici - novinar Đoko Vještica.

Ličanin prodornog glasa, iz svog studija na vrhu "Beograđanke" bio je svetionik onima kojima je pomoć bila potrebna. Preko "Beogradske razglednice", uspeo je da izgura ideju da Beograd ima svoj maraton. Upornošću, "oterao" je automobile sa današnjeg Trga Nikole Pašića i naterao nadležne da tu zasade platane, koji danas prave debelu hladovinu. Ispred "Beograđanke" večito će žuboriti fontana, koja je po njegovoj ideji sagrađena u spomen na žrtve bombardovanja Beograda, 6. aprila 1941.

Vještica se preko talasa Studija B, posle višemesečnih pritisaka na PTT, borio da u svim beogradskim naseljima zvone telefoni. Na njegovu inicijativu ustanovljena je pešačka zona od Slavije do Terazija, svake prve subote u mesecu. Ustoličio je trku uz "Beograđanku", koja se održava svakog 1. aprila u čast dana Studija B. Zaslužan je za triatlon na Adi Ciganliji, kao i ski-stazu na Košutnjaku.

Prema rečima Đokine supruge Nade, legendarni novinar, celog života bio je vrlo uporan i vredan.

- Svakog jutra ustajao u pet sati, a na posao je dolazio pre čistačica. Spremio bi emisiju, koja je počinjala u sedam - priseća se Nada, dok prelistava požutele foto-albume. - Po pravilu "Beogradsku razglednicu" je počinjao tako što bi telefonom pozvao nekog važnog direktora, a čim ga dobije, "navali" da ovaj nešto uradi. Funkcioner obeća, ali ga Đoka za koji dan ponovo pozove da proveri da li je obećano i urađeno.

Prema Nadinim rečima, običan građanin imao je prednost nad političarima. Zbog prirode posla, ipak, nije želeo da stvara prijateljstva sa ljudima kojima je pomagao. Govorio je da mu je to zadatak i da za to prima platu. Nada se seća da je čovek kome je "izgurao" neku stvar kod nadležnih, danima pokušavao da dođe do Đoke, da mu se zahvali.

- On je to izbegavao. Međutim, ovaj sugrađanin je bio uporan. Jednog dana sa pečenim prasetom je došao u "Beograđanku". Seo je na klupu ispred glavnog ulaza i čekao mog muža - priseća se Nada.

Pošto je i sam potekao iz siromašne porodice, uvek je bio slab na sirotinju. Kada bi neko bio u nevolji, nije mu bilo teško da se vrati u redakciju. Jednom prilikom, na telefonski poziv, iako van svoje smene, prekinuo je muzičku emisiju neke koleginice, da bi zamolio Beograđane da ako nađu novčanik nekog studenta, da ga donesu u "Beograđanku".

- U novčaniku se nalazio pazar neke prodavnice, u kojoj je honorarno radio zaboravni momak. Na Đokin poziv javio se jedan penzioner koji je u autobusu pronašao pare - priča Vještičina supruga.

Od političara, najveću podršku je imao od Branka Pešića. Vještica je bio šef i učitelj mnogim, danas uglednim novinarima. Prva od lekcija početnicima bila je da znaju gde da mu kupe dobar burek.

Đoko, kao i svi novinari, imao je svoje poroke. Supruga kaže da je dnevno pušio čak tri pakle cigareta. Oboleo je od kancera, a preminuo je u 69. godini.

Prestonica mu se barem delimično odužila. Ugao Kralja Milana i Resavske, zove se Plato Đoke Vještice, postavljen je i spomenik, dok je Udruženje novinara Srbije ustanovilo nagradu za novinarsku humanost, koja po njemu nosi ime.

* Nada Vještica pokazuje Đokine nagrade i priznanja Foto N.Skenderija

"TUŽIĆU VAS ĐOKI VJEŠTICI"

SEDAMDESETIH godina "budžama" za učinjenu nepravdu narod je pretio "tužiću vas Đoki Vještici". I zaista, sa njim nije bilo šale. Bio je strah i trepet. Jednom prilikom direktora ugledne građevinske firme zvao je 23 dana zaredom. Sekretarica mu je odgovorala da je šef na putu, sastanku, bolovanju... Posle tri i po nedelje svakodnevnih poziva i prozivki u "Razglednici", direktor, "kao pamuk" javio se Đoki završivši posao za koji ga je ovaj uporno zvao.

SINA NIKAD NIJE PREBOLEO

SA Nadom, Đoko je dobio Milana i Milicu. Kćerka je veoma ugledna doktorka, anesteziolog. Nažalost, sinu Milanu, tokom služenja vojnog roka dijagnostikovan je rak. Preminuo je sa nepunih 20 godina. Legendarni novinar, potom, svim srcem se angažovao na prikupljanju sredstava, da deca koja su teško obolela odu na odgovarajuće lečenje. Sakupio je novac za lečenje 200 mališana, u čemu mu je pomogao i jedan bivši fudbaler koji je insistirao da bude anoniman.

ZABORAVLjEN U STUDIJU B

LEGENDU Studija B su zaboravili u matičnoj kući. U ovo smo se uverili kad smo pokušali preko njegove nekadašnje redakcije da dobijemo kontakt porodice Vještica.

- Nije ni čudo što nemaju naš broj telefona. Osam godina je prošlo od njegove smrti, a da me skoro niko nije pozvao - priča Nada Vještica. - Njemu je veoma teško palo kako je bez ikakvog pozdrava, iz Studija B otišao u penziju. Obili su mu radni sto. To ga je za srce ujelo.

UVEK HTEO DA BUDE NOVINAR

VJEŠTICA je od petog razreda želeo da bude novinar. Iz ličkog sela Otrić u Beograd se preselio 1958. godine. Da bi se izdržavao tokom studija, prao je zgrade, istovarao vagone uglja, statirao u Narodnom pozorištu, a kao prodavac novina krenuo je da piše u "Studentu". Profesionalnu karijeru počeo je u "Borbi" zahvaljujući legendi "Novosti" Jovanu Kesaru, koji ga je angažovao da piše vesti sa Univerziteta. Sa nekolicinom urednika "Borbe" 1970. osnovao je Studio B.