Beogradske priče: Beograđani zube lečili u ateljeima

PODLA boljka zvana zubobolja umela je grdno da muči i naše pretke, pa su stomatolozi bili neophodni i u ono, staro vreme. Istina, njihove usluge bile su znatno bolnije nego kod lekara današnjice, pa je svaki napredak u vađenju i opravci zuba bio više nego dobrodošao.

U Muzeju nauke i tehnike danas se čuva veoma upečatljiva ordinacija s početka 20. veka.

- Ona umnogome podseća na lekarske odaje u kojima nas i danas dočekuju stomatolozi - objašnjava Ivan Stanić iz ovog muzeja.

- Ipak, postoje dve značajne razlike. Prva je u tome što su tadašnji zubari svoju ordinaciju zvali "atelje", po uzoru na umetnike koji su imali svoje posebne sobe u kojima bi se bavili slikanjem, vajanjem ili fotografisanjem, a druga je bila u samom načinu lečenja.

Danas se mnogi naježe odmah kada čuju zujanje bušilice dok bespomoćno sede u stolici. Nekako slično je bilo i u ono vreme, s tim da je "zujanje" bilo nešto drugačije. Kako mašine još nisu bile toliko moderne da bi ih pokretala električna energija, zubari su koristili savremenu mehaniku svoga vremena. To, jednostavno, znači da su nožnom pedalom stavljali u pogon mehanizam koji bi zavrteo bušilicu.

Bio je to isti način na koji su bile pokretane i šivaće mašine, kada bi krojačica nogama pritiskala polugu, a ona bi angažovala celokupan mehanizam.

Ne znamo da li je pacijentima više prijao ovakav način popravke zuba, ali verujemo da baš nisu uživali u njemu.

Bilo kako bilo, Muzej nauke i tehnike čuva ceo "atelje" pa tako makar možemo da se poistovetimo sa osećajem koji su imali nekadašnji Beograđani koje je mučila zubobolja, kad već ne možemo u potpunosti da se "prepustimo užitku izlečenja" koji su ovako proživljavali.