Od Tita i narodnih heroja do Jovanke

GRAD Beograd odlučio je da posmrtne ostatake Dimitrija Tucovića premesti sa Slavije u Aleju velikana na Novom groblju. Međutim, to nije jedini slučaj u prestonici gde su pokojnike sahranjivali na javnim površinama. Ima ih na Kalemegdanu, Starom gradu, Dedinju, Avali...

U drugoj polovini 19. veka, vlasti beogradske varoši donele su odluku da je zabranjeno sahranjivati mrtve van groblja. Ta odluka se poštovala do Drugog svetskog rata. Posle Bitke za Beograd, stotine vojnika palih na prestoničkim pločnicima, sahranjivani su u nekoliko masovnih grobnica. Jedna takva bila je na Trgu republike.

Posmrtni ostatci crvenoarmejaca ubrzo su prebačeni na groblje Oslobodilaca Beograda. Međutim, prvo odstupanje od propisa bilo je u slučaju ljubavnice Josipa Broza Tita, Davorjanke Zdenke Paunović. Ona je od posledica tuberkuloze umrla 1. maja 1946, a po Titovoj naredbi sahranjena je u krugu Belog dvora, gde se i danas nalazi spomenik.

Komunistička vlast 1947. je odlučila da se Dimitriju Tucoviću zahvali spomenikom na sredini Slavije, a ispod postamenta je položen tabut sa kostima. Već 1948. na Kalemegdanu zida se Grobnica narodnih heroja. Tu su prvo sahranjeni Ivan Milutinović i Ivo Lola Ribar. Posmrtni ostaci Đure Đakovića su sahranjeni 1949, a Moše Pijade 1957. godine.

Poslednje dve osobe koje su sahranjene van groblja su bračni par Josip Broz Tito i Jovanka Broz. Zdanju koje je podignuto kao zimska bašta, proleća 1980. pretvoreno je u mauzolej. Tito je sahranjen u centralnom delu kuće, cvetnoj bašti, po sopstvenoj želji. Njegova supruga Jovanka, koja je preminula 2013. godine, takođe je pronašla mir u Kući cveća.

ŠEIH MUSTAFA I DAMAT ALI PAŠA

BOGATI i imućni muslimani imali su običaj da podižu lepe grobnice u urbanim delovima Beograda. Šeih-Mustafino turbe u Višnjićevoj, sagrađeno je krajem 18. veka na grobu šeih Mustafe. Drugo se nalazi na Kalemegdanu gde je prvo sahranjen Damat Ali paša, a kasnije su u njemu položeni zapovednici Beogradske tvrđave Selim-paša i Hasan-paša.