Nema više klikera ali deca su – ista!

KADA kao roditelj sa svojim detetom uđete u vrtić "Mića i Aćim" imate osećaj da ste došli u bezbrižni svet detinjstva i blagodeti. Celokupni utisak, već od samog ulaza, odiše atmosferom pripadanja, dobrobiti i sigurnosti, a osećaj dobrodošlice grade svi zaposleni pod rukovodstvom vaspitača Ljiljane Dragutinović. Svojim nesebičnim davanjem, ona je pravi saveznik dece i porodica, jer prepoznaje naše vrednosti, potrebe, ciljeve i želje kako da budemo bolji..."

Ovim rečima je Gordana Đorđević, predsednik Saveta roditelja vrtića "Mića i Aćim", podržala predlog PU "Vračar" da vaspitačica Ljiljana Dragutinović bude nagrađena Svetosavskom plaketom.

- Svetosavska nagrada je veliko priznanje. Ipak, veća nagrada je za mene bilo kada sam čitala mišljenja svojih kolega, roditelja... - priča Ljilja. - Srećna sam da radim sa divnim ljudima, u kolektivu koji mi daje podršku. Da nije bilo njih ne bi bilo ni ovog priznanja. Tako da je to nagrada svih nas zajedno.

U vrtićima na Vračaru Ljilja radi već 32 godine. Njeni nekadašnji mališani sada upisuju svoju decu kod nje. Kaže da se vreme kada je počinjala i sada razlikuje dosta, ali da su deca ista.

- I nekad i sad su deca volela dinosauruse i fudbal. Danas više nema lastiša i klikera, mada se trudimo da se naša deca igraju tih igara u dvorištu. Deca kao deca. Oni su otvoreni za sve, samo je pitanje šta im dajemo.

Ljilja, a i njene koleginice, svoje mališane često izvode iz vrtića, pa su već posetili Prirodnjački muzej, "Klas", "Prosvetni pregled", Muzej Nikole Tesle, Muzej železnice... Ono što današnje mališane razlikuje od ranijih generacija je odnos prema autoritetima.

- Vaspitač i nastavnik su nekada morali da se slušaju i predstavljali su autoritet, što se danas malo promenilo - smatra Ljilja. - Dobro u tome je to što današnje generacije neće imati strah od autoriteta, ali ipak treba napraviti neki balans da to ne ode u anarhiju.

Svoje mlađe koleginice savetuje da mogu da rade svoj posao i uživaju ili da rade i muče se. Ona je, kaže, izabrala ovo prvo, a napraviti čoveka od deteta je nešto najdragocenije što se može dobiti. Jer, kako se dete vaspita do sedme godine to je to, posle se samo ispravljaju greške.

NEKADA JE PRAKSA BILA VAŽNA

DOBITNICA Svetosavske nagrade smatra da su nekada vaspitačice dolazile iz škole spremnije, bilo je više prakse, a sada im treba malo vremena da se uklope.

- Nekada smo imali unapred utvrđene programe, a sada se ide u korak sa savremenim dostignućima - priseća se Ljilja.