Beogradske priče: Zavodnici na skijama

PRIMORJE nije jedino mesto gde su se ogledali skijaši na vodi, naprotiv, Beograd i u tom sportu ima vrlo dugu tradiciju. Možda i dužu od nekih morskih odredišta koja su kasnije stigla u žižu interesovanja.

Tako predratni fotografi beleže akciju Đorđa Nikolića iz 1938. godine, koji je patentirao "vodene skije" i tako postao jedan od viđenijih varoških avanturista svog doba. Istina, novinari nisu ostavili neki posebno važan beleg o ovom atleti, osim da je "poznat" i da je "serbes" koračao po vodi.

Sedamdesetih godina prošlog veka standard je rastao otprilike onom brzinom kojom pada poslednjih decenija, pa je tako sport u kojem skijaša vuče gliser počeo da dobija svoje važne i ugledne poklonike u našem gradu. Nedeljnik "Svet" koji su izdavale "Novosti" 1971. godine, uočava već poznatog glumca koji se zaljubio u ovu vrstu skijanja. TO je bio mladi Bora Todorović. Novinari ga nazivaju "Romeo skijanja". Za njega pišu: "Ako mu je u najširem smislu reči sport hobi, pa čak i sastavni deo ličnosti, onda mu je, to je sasvim izvesno, skijanje na vodi - strast".

Zatim glumac otvara dušu...

- "Ukus" skija na vodi osetio sam tek pre tri godine. Rob sam postao istog trenutka.

U proleće 1967. godine razbijao je brigu tamo negde na obali Save u društvu Zorana Radmilovića i Bate Stojkovića, kada je prošao pored njega neki gliser, za njim skije, a na njima hokejaš Slava Ramadanović. Tada se zarekao da će jednom i on "ovo da vozi".

Todorović je tada umeo da objasni svoje viđenje sporta i umetnosti.

- Zašto bi samo glumci, umetnici, jurili na stadione - pitao se Bora Todorović. - Zašto ne bi sportisti posle takmičenja otišli pod tuš, navukli crna večernja odela i otišli do Jugoslovenskog dramskog pozorišta ili Ateljea 212? Zašto svoju fizičku snagu ne bi obogatili duhovnom snagom? To je raskorak između sporta i sporta kakvog ga ja zamišljam. Dok budem voleo sport, a voleću ga dok sam živ, trudiću se da taj raskorak nestane...