Od više hiljada do 250 apoteka

PRIČA o unosnom, privatnom apotekarskom biznisu, koja je preovladavala u preduzetničkim krugovima tokom devedesetih godina, postala je mit novog milenijuma. Smanjene marže na lekove i neuređeno tržište rezultirali su da u Beogradu danas postoji tek oko 250 privatnih apoteka, ali trend gašenja preko noći sve više uzima maha, tvrde u Udruženju privatnih apotekara Srbije.

Svetleći zeleni krst, prepoznatljivi simbol apotekarskih ustanova, iznad prestoničkih lokala, sve češće ostaje u mraku. Iako ih je u srpskoj prestonici početkom devedesetih bilo čak nekoliko hiljada, danas se lekovi mogu kupiti u tek nešto više od dve stotine specijalizovanih radnji.

- Tokom inflacije i sankcija, apotekari su mogli da nabavljaju lekove iz inostranstva i tada je to bio veoma unosan biznis, kada je uspešno poslovalo mnogo više privatnih apoteka - objašnjava magistar farmacije Dragutin Rajevac, iz Udruženja privatnih apotekara Srbije. - Gašenja su počela već 1997. kada je marža na lekove smanjena sa 25 na 12 odsto. Od tada su jedna po jedna apoteka počele da stavljaju katanac na vrata, i to traje do danas.

Tačnu evidenciju o trenutnom broju privatnih apoteka koje posluju na teritoriji Beograda nema ni nadležno ministarstvo, ni Farmaceutska komora. Iako se čini da ih u centralnom gradskom jezgru ima na svakom koraku, postoje čitava naselja u kojima ne možete kupiti lekove, tvrde u Udruženju.

- Naše procene su da u svakom trenutku radi oko 250 apoteka, s tim što to nisu uvek iste jer se jedne otvaraju, druge zatvaraju. Situaciju dodatno otežava neuređeno tržište, jer u jednoj ulici u Beogradu možete videti i po šest apoteka. U tom slučaju, nijedna ne može da radi pozitivno i najverovatnije da će se sve postepeno zatvoriti - tvrdi Rajevac.

Uvođenje klizne marže, po kojoj zarada zavisi od cene i količine prodatih lekova, farmaceutima je vratila nadu.

- Apoteka nije biznis i to posmatram iz ugla vlasnika jedne od privatnih apoteka. Posle isplate zarada, poreza državi, kirije i komunalija, zarada je često ravna nuli. Ipak, ovo je sofisticirana profesija, ona spona između lekara i pacijenta koja vas i uprkos slaboj zaradi tera da opstanete zbog drugih ljudi - priznaje Rajevac.

SVE PRODAJU

POJEDINE privatne apoteke, kako bi opstale, šire asortiman robe. Tako osim lekova prodaju i najrazličitije vrste hrane za bebe, pa čak i, na primer, dečja kolica.

DANONOĆNO NA USLUZI

GRADSKA ustanova Apoteka "Beograd" ima mrežu od 124 apoteke raspoređene na teritoriji 17 opština, od kojih je najviše, čak 12 na Novom Beogradu. Danonoćno na usluzi Beograđanima je i pet farmaceutskih radnji koje ne stavljaju ključ u bravu ni tokom vikenda. U našoj prestonici i dalje rade dve najstarije apoteke "Mateja Ivanović" i "Makedonija", koje predstavljaju žive spomenike beogradske i srpske farmacije.