Beogradske priče: Harli na ćirilici

ČUVENA marka motocikla koji je ušao u legendu - "harli dejvidson" ima i svoju ćiriličnu stranu. Za to se potrudio jedan od poštovalaca ove vrste dvotočkaša Aleksandar Krstić, čiji mezimac krasi Kosovsku ulicu, a narandžasti motor ima naziv kultne firme na autentičan i domaći način.

Na rezervoaru piše ime firme - ali ćirilicom. Da se zna.

Dok krstari beogradskim ulicama Krstiću društvo pravi Roki, mali pas koji ima posebnu opremu za vožnju motociklom, pa ceo prizor mami osmeh na lice. Kada krenemo redom, način na koji smo stekli uvid u ovu scenu ima još lepšu istoriju...

Večiti povratnik

NAŠ sagovornik je rođen u Beogradu, ali je značajan deo života proveo u Francuskoj. Još kao dete otišao je tamo, ali je svaki raspust provodio u Grockoj, u koju je i danas zaljubljen. U tom naselju pored Dunava su mu bili baka i deda, a sestra i brojni prijatelji i sada žive tamo.

Krstić je bio profesionalni fudbaler punih 14 godina, pa je tako igrao u Irskoj, Franucskoj, Portugaliji i Nemačkoj. I danas je vezan za fudbal, pa je ostao u toj branši kao menadžer, doduše sa franucskom licencom, jer je u toj zemlji izgradio karijeru.

- Srce me je vuklo nazad, u Beograd, i od 2009. godine sam opet ovde - kaže Krstić za "Beogradske priče". - Moja supruga Izabel je Francuskinja, ali neobično voli ovaj grad i govori srpski. Često odlazimo tamo da obiđemo i njene i moje roditelje, ali me je natrag vukao beogradski duh. Da se razumemo - meni je tamo uvek lepo, poštujem tu državu i narod, imam njihovo državljanstvo, ali, uvek kad sam tamo - jedva čekam da se vratim. Govorili su mi francuski prijatelji kako ću se, posle povratka u Beograd, za godinu-dve zasititi, pa ću tražiti način da se vratim među njih, ali eto, ja sam ostao.

Krstić je oduvek voleo motocikle, a honorar na evropskim terenima omogućio mu je ostvarenje sna - da vozi "harli dejvidson". Još pamti upozorenja i kazne koje je stekao zbog motora, jer ga je profesionalni sportski ugovor obavezivao da čuva zdravlje, odnosno da ne seda na motocikl, zbog eventualnog pada ili povrede.

- U portugalskom klubu Beira mare trener mi je bio legendarni Zoran Filipović, i kada sam došao motorom, samo me je upitao: "Da li znaš da nijedan igrač nikada nije ovako došao na trening!?" Ipak, progledao mi je kroz prste. Nešto kasnije u nemačkom klubu Sarbriken trener Klaus Šlapner bio je oštriji. Čim dam gol ili dva, osokolim se i dođem pred klub motorom. A on me pogleda, objasni kako je "harli" zaista veoma lep, a onda mi "zalepi" kaznu od 800 maraka, sa pretnjom da će je udvostručiti ako se još jednom pojavim tako - na dva točka.

Priča o povratku

BILO je leto 2009. godine kada je naš zemljak iz Francuske zapucao motorom ka Beogradu. Došao je na odmor, upoznao ljude koji su članovi kluba poštovalaca "harli dejvidsona", baš kao što ih ima širom sveta.

- Nisam ni slutio da u Beogradu postoji ovakav klub, predvođen Milićem Radevićem, da su u njemu visoki intelektualci, ozbiljni ljudi od duha. Organizovali su koncerte za ugrožene Srbe na Kosovu, akcije dobrovoljnog davanja krvi... I eto, poželeo sam da se vratim kući.

Dok razgovaramo sa Aleksandrom Krstićem, mirno nas gleda jorkširski terijer Roki. Ima 11 meseci, ali obožava da se vozi motorom.

- Prvo mu je smetao vetar. Sada smo mu našli naočare, a ima i prigodnu kapicu. Sjajan je suvozač i voli da jezdi motorom kroz grad.

PSOVKE NA SRPSKOM

Priča o učenju srpskog jezika nije okončana dok ne stignemo do lekcije: Psovke.

Tako je i u ovoj priči.

- Moja supruga Izabel prvi put je došla ovde sa 20 godina i brzo je upoznala naš duh i običaje. Zavolela je beogradski način života. Savladala je jezik, ali je shvatila da srpski pruža "savršen dijapazon" psovki koje su više nego slikovite. U Francuskoj je, tako, sebi davala oduška, kada bi je neko iznervirao. Tada ona lepo "ošine" po njemu na srpskom, a ovaj je ne razume - i svi su zadovoljni.

GROCKA U SRCU

Prijateljstva su ono što život čini kvalitetnim, a Krstić ima jednostavno objašnjenje koliko mu znače neki ljudi.

- Grocka je mesto u koje se uvek vraćam. I dok sam živeo u inostranstvu, dolazio sam svake godine ovde, gde se okupljaju stari prijatelji. Jedan od njih je profesor u školi, drugi je zemljoradnik, treći električar, četvrti pravnik... i svi smo isti kao nekad, nije nas promenilo to što smo krenuli različitim putevima. Na Zapadu je često drugačije, i kada čovek uđe u neku "visoku" ili važnu branšu, ostaje nekako u njoj, odričući se dragih prijatelja koji su mu bili dragoceni dok se uzdizao stepenicama uspeha. Ovde toga nema kao tamo, i u Grockoj smo svi isti.

DRUGI MOTOR

Naš sagovornik ima još jedan ovakav motocikl, koji danas vozi njegov sin Aleksandar, ali u Parizu.

Istina, taj motor takođe ima isti, ćirilički natpis, ali je na njegovom rezervoaru naslikana Kosovka Devojka, dok je na pročelju dvotočkaša takođe srpski grb.

- Meni je to lepo i upečatljivo - kaže Krstić.- Svi koji su videli ovako dekorisan motor veoma lepo su reagovali na njega.