SPREGA Beograda i Slovenaca koji bi dolazili u ovaj grad ispisala je značajne tragove u zajedničkoj istoriji. Tačno je da su devedesetih godina mnogi takvi belezi umrljani tokom raspada Jugoslavije, ali neki važni i dragoceni pečati su ostali do danas. Kada se strasti umire, a ljubav i dobronamernost prevladaju, ostavljaju prostor za sećanja...

Prešern i "Dva jelena"

SAMO jedna od urbanih legendi ovog grada odnosi se na France Prešerna, koji je dobio i svoju "Prešernovu klet", kafanu koja je dugo nosila ime posvećeno pesniku. U vreme dok su boemi tumarali Skadarlijom, Pozorišnim trgom (današnjim Trgom republike), kao i legendarnim "Dardanelima" i Pozorišnom kafanom, ostavljali su nezaboravne stihove koji odjekuju do danas. Za Prešerna je ispripovedana priča da je svoju "Zdravljicu" napisao u skadarlijskoj kafani "Dva jelena". Tu pesmu danas poznajemo kao himnu Slovenije, jer su izdvojili stihove iz nešto duže pesme i posvetili je svojoj domovini. Preciznije, od 1989. godine sedma strofa je određena kao tekst državne himne ove zemlje. Po Prešernu nosi ime jedna osnovna škola u Rakovici, kao i jedan odred izviđača.

Istini za volju, u razgovoru sa mnogim istoričarima i lingvistima nismo dobili potpuno precizno uporište za ovu priču, ali ni demanti. Jednostavno, predanja se prenose s kolena na koleno, a do danas nisu sačuvani dokumenti koji bi potvrdili ovu priču. Doduše, valja se setiti da su ondašnji boemi bili "krstareće rakete" koje su obilazile popularne kafane, pa nam, tako, danas nije moguće locirati ni gde je sve Đura Jakšić beležio svoje rime, a izvesno je da su mnoge sročene za kafanskim stolom.

France Prešern, Vela Nigrinova, Edvard Rusjan, Davorin Jenko

Velika slovenačka ljubav rasplamsala se takođe u Beogradu, ovog puta između Vele Nigrinove, tada izuzetno cenjene i popularne glumice, i Davorina Jenka, muzičara sa kojim je diva živela. Pravo ime Nigrinove bilo je Avgusta, rođena je u Ljubljani, ali je krajem 19. veka prešla u Beograd. Pre tri godine Muzej pozorišne umetnosti imao je izložbu posvećenu 150. godišnjici od rođenja ove umetnice, a tada su nas podsetili da je ova dama imala uvažen nadimak Srpska Sara Bernar. Koliko je zavolela sredinu sa kojom se stopila i saživela, govori i podatak da se za vreme Srpsko-bugarskog rata 1885. dobrovoljno prijavila kako bi radila kao bolničarka.

DVA PUTA Slovenci imaju običaj da makar dva puta posete naš grad. Jedan gost nam je otvorio dušu i u šali rekao zašto je to tako. - Prvi put se obično toliko napijem, da moram još jednom da se vratim i vidim zašto mi je bilo toliko dobro.

Od te ljubavi danas je ostala ulica na Crvenom krstu koja je posvećena ovoj dami, a Jenko je ostavio možda i dublji trag u ovom gradu, državi i njegovoj kulturi.

Naime, njegova melodija ukrasila je stihove srpske himne "Bože pravde". Iako je dugo bio dirigent u Narodnom pozorištu, komponovao je i izvodio muziku za mnoge komade, ipak je ostao upamćen kao autor muzike za srpsku nacionalnu himnu. Prvobitno, "Bože pravde" bio je završetak jednog kompleksnijeg dela koje se zvalo "Markova sablja", a posebno je naručeno od Jenka koji je komponovao u čast punoletstva kneza Milana Obrenovića.

Beogradski Ikar

KADA je Edvard Rusjan napustio ovaj svet u 25. godini, postao je prva vazduhoplovna žrtva u ovom gradu. Ovaj Slovenac bio je veliki entuzijasta o kojem dirljivo piše i legendarni Aleksandar Deroko u knjizi "A ondak je letijo jeroplan nad Beogradom".

Rusjanov avion bio je preslab za neumoljivu beogradsku košavu 1911. godine, kada je slovenački pilot poleteo sa Donjeg grada Beogradske tvrđave. Iako je uspeo da se domogne jedinog tadašnjeg mosta - to je bio Železnički most, koji i danas postoji i paralelan je sa Gazelom, u povratku ga je zgromila teška ruža vetrova i on je, pokušavši da sleti, pao i smrtno stradao.

Prešernova klet”

Njegov spomenik na Novom groblju jedan je od najlepših a jugoslovenski vazduhoplovci su mu od tada uvek odavali veliku počast. Šta više, kažu da je njegova sahrana bila najveća u gradu dotad, jer se ceo grad okupio da oda poštu hrabrom pilotu iz Slovenije.


TOB U LjUBLjANI

Turistička organizacija Beograda će u petak, 23. oktobra, predstaviti najatraktivnije segmente ponude srpske prestonice upravo u slovenačkom glavnom gradu Ljubljani. Kako nam je objasnila Ivana Vučelić iz TOB, celodnevna prezentacija biće održana između Mesne kuće i Prešernovog trga. Ovo je prilika da se slovenačkim posetiocima, kojih je sve više svake godine, najave različiti ugostiteljski i turistički detalji naše ponude za narednu sezonu.