Dah Afrike u Beogradu

BEOGRAĐANI se dele uglavnom u dve grupe: one koji stalno kukaju kako su nam brojni muzeji zatvoreni, i one, druge, koji i ne znaju sa koliko atraktivnih postavki zaista raspolaže ovaj grad.

Ušuškan u dubok hlad senjačkih krošnji nalazi se jedan od tri muzeja koji su sedamdesetih godina, u srećno vreme SFRJ, namenski napravljeni da budu izložbeni prostor. Pored Muzeja afričke umetnosti, to su bili samo još Muzej savremene umetnosti i Memorijalni kompleks "25. maj", posvećen Josipu Brozu.

Precizno, ovaj, posvećen Africi i njenim čarolijama delo je legata koji su Beogradu poklonili Veda i dr Zdravko Pečar, diplomate tadašnje Jugoslavije.

Legende o Jugoslaviji

- OSNIVAČI muzeja bili su odlični poznavaoci zapadnog dela Afrike, mada su proputovali ceo taj kontinent - objašnjava v. d. direktora Marija Aleksić. - Dr Zdravko Pečar bio je novinar i diplomata, a kako je bio zaljubljenik u ovaj kontinent i prijatelj sa liderima mnogih zemalja, počeo je da sakuplja različite dragocene predmete. To je bilo doba nesvrstanih zemalja, kada su Jugoslaviju svi afrički lideri doživljavali kao iskrenog prijatelja, a ne kao kolonijaliste koji su im otimali blaga i terali ih među roblje. U to doba dr Pečar bio je ambasador SFRJ.

Na ideji koju su promovisale nesvrstane zemlje rođena je zamisao da bude napravljena ovakva velika galerija, u slavu prijateljstva, pa je tako ovo jedini muzej u Srbiji ali i u širem regionu posvećen čuvanju, negovanju i promovisanju afričke kulture i umetnosti.

Posetioci su strani turisti, diplomate i ambasadori, ali i mnogobrojni Beograđani i đaci.

Ispred samog ulaza stoji veliko brodsko sidro. Stiglo je iz Gane. Ono je simbol prijateljstva afričkih država i Jugoslavije kao nekolonijalne, prijateljske države. Prvi eksponat unutar postavke već privlači pažnju posetioca.

- To je ribarski čamac poklonjen dr Pečaru, a dobio ga je od seoskog starešine u jednom selu u Gani - dodaje kustos Emilia Epštajn. - Pečar nije bio salonski diplomata, uostalom, učestvovao je i u Alžirskom ratu za oslobođenje od kolonijalizma, tako da je bio posebno uvažen. Voleo je da istražuje i putuje kroz zabiti Crnog kontinenta i tako je upoznavao različite ljude i kulture. Dragocenost ovog broda je i natpis koji stoji na njemu, a govori kako "nijedan čovek ne može opstati sam". To je bila ribarska izreka, jer su svi članovi plemena opstajali zahvaljujući zajedništvu, ali evo, kada smo brod izložili u muzeju, poruka je dobila i jedno šire, univerzalno značenje.

Veoma bitno je da su svi predmeti doneti ovde dopremljeni sa dozvolom, i da su osnivači uvek imali uredna dokumenta da su različite skulpture, posude i drugi predmeti dovezeni sa svim potrebnim papirima, uglavnom kao pokloni diplomatama iz prijateljske Jugoslavije. Naši domaćini na tome posebno insistiraju, jer se znalo kako su kolonijalne sile iz Afrike odvodile ljude i odnosile blago.

Poštovanje žene

PRED očima posetioca smenjuju se neobične dragocene maske, koje je koristio narod Dogon iz Malija. Bili su veoma interesantni prvim istraživačima, a živeli su u vrlo nepristupačnim mestima. Uz njih su priložene i fotografije koje pokazuju kako su maske korišćene, jer, kako kaže Epštajn, "maska uvek igra i pleše, ona nikada nije statična".

Pored nje bubanj iz Svete šume, iz Gvineje, privilegija vrača, kojim štiti pleme od neprijatelja i koji "običan" pripadnik plemena nikada ne bi dodirnuo. Ovaj stilizovani tam-tam postavljen je na skulpturi žene koja je u poluklečećem položaju, a svaki deo ima svoju jasnu poruku.

- Žena drži zajednicu u svojim rukama - objašnjava Epštajn. - Istovremeno je odgovorna i za potomstvo. Način na koji je u polupodignutom položaju govori da je nešto višeg statusa u plemenu.

O veštini zanatlija i umetnika koji su pravili različite skulpture govori i Marija Aleksić, koja nam skreće pažnju da je većina skulptura, ma koliko da su velike ili kompleksne - napravljene iz jednog komada drveta, što samo govori o umeću onoga ko ih je izradio i njegovom poštovanju materijala u kojem je delao.

Pred nama je i garnitura koju je muzeju podario jedan diplomata iz Benina, a sve stolice su nalik minijaturnim tronovima na kojima su sedeli visokodostojnici. Na svakoj stilizovanoj stolici su skulpture lavova, bivola ili drugih moćnih i svetih životinja kakve su, simbolički imale i sve druge kulture.

- Afrička umetnost imala je potpuno drugačiji pristup životu nego što ga je imao zapadni svet - skreću nam pažnju naše sagovornice. - Primer su veoma upečatljivi murali, prepuni simbola. Često bi njima prizivali kišu, a kada bi kiša najzad pala, murali bi bili sprani sa zida. Tako bi njihovo umetničko delo nestalo i podsećalo bi ih na prolaznost.

Letvice iz Gane

KULT predaka je u celoj Africi veoma izražen i poštovanje prema njima bilo je važno u svim obredima. Obraćali bi im se često, a keramičke posude govore i o tome da bi pokojnike sahranjivali, a na grobnom mestu ne bi postavljali spomenike, već skulpture nalik glavama, koje bi imale višeznačnu ulogu, pored ostalog i obraćanja precima.

Kruženje Muzejom afričke umetnosti završavamo ispred posebne skulpture - simbola Afrike, koji je namenski sačinio umetnik Kolja Milunović. Posebno za ovu raskošnu instituciju Milunović je siluetu ovog kontinenta sačinio od posebnih letvica koje su u Beograd donete iz Gane, kao simbol Afrike.

MAJMUN - SUDIJA

Posebno upečatljiva je skulptura majmuna, čija obredna uloga je bila da bude sudija ukoliko se neko ogreši o pravila zajednice.

Veće staraca bi razmatralo kako otkriti ko je ukrao nešto ili počinio neki drugi greh, a zatim bi osumnjičene dovodili pred skulpturu majmuna u kojoj je bio duh koji odlučuje o prekršiocu. Budući da nisu znali ko je krivac, pred osumnjičenima bi u posudu koju je majmun držao stavili neku vrstu otrova i zapretili da će svi iz plemena popiti tečnost, pa će svi umreti ako već počinilac ne prizna svoj prestup.

Tada bi se ovaj obavezno javio i priznao zlodelo.