Moda uvek u prvom planu

PRVA zvanična modna revija u Beogradu održana je u martu 1936. godine. Dabome, žensko doterivanje, muški uzdasi i pažnja koju su osvajale pripadnice nežnijeg pola nisu bili retkost u našem gradu, već su prijemi, a pre toga balovi bili mesta na kojima su pomno praćeni modni trendovi.

Revija ženskihkrojača

REVIJA, onakva kakve danas uveliko poznajemo, održana je u Inženjerskom domu, a organizovali su je, kako je zabeleženo, beogradski ženski krojači.

Pre toga već različiti dnevni listovi odvajaju posebne stranice za dame koje prate modu, pa tako ranih tridesetih godina već jasno mogu da prate trendove iz Pariza ili drugih modnih centara.

Još 1933. godine listovi poput "Vremena" imaju jednom nedeljno posebnu rubriku "Za vas, gospođo", a 26. marta iste godine precizno najavljuju najnovije karakteristike prolećne mode iz Pariza.

Tako čitateljke vide da će tog proleća najviše biti u modi škotske tkanine, "što će reći da će haljine biti većinom karirane i prugaste, saobrazno starim engleskim tradicijama".

- To je za momenat moda koja nailazi na opšte odobravanje u celom svetu i čiji je uspeh nesporan. Čak i one dame koje bi smatrale da je cela haljina iz škotske tkanine suviše upadljiva ili monotona, moći će da odgovore potrebama mode tako što će samo jedan deo izraditi od iste, ili će imati kravatu, ešarpu, bluzu ili šešir u škotskom stilu.

Nekoliko godina kasnije, 1936, u štampi postoji veoma temeljna analiza mode koja je promovisala šešire. Dame koje su radoznalo gledale put Pariza saznavale su kako naredne sezone nastupaju šeširi "koji podražavaju stare gusare, kardinale i kauboje".

- UPRKOS izvesnom novom romantizmu današnje modne epohe, svi su ovi šeširi vrlo zgodni i praktični - piše u stalnoj rubrici "Pismo iz Pariza". - Dame ih nose sa najvećom lakoćom, bez komplikacije i bez onog večitog: "Da li ću ovaj šešir moći da nosim sa ovom ili onom haljinom"? Ako se samo malo obrati pažnja na boju, svaki od ovih šešira može da se nosi sa uličnim kostimom, sa malom, praktičnom haljinom, sa sportskim kostimom, pa čak, ponekad, za manje svečane prilike i sa haljinom za poslepodne.

Dame koje su želele da zaštite krznene delove garderobe u novinama su mogle da dobiju korisne savete, u rubrici koja se upravo tako i zvala.

- Za zaštićivanje krzna od moljaca ništa nije bolje od bibera i belog luka - piše u jednom od uputstava. - Stavite dovoljno jednog i drugog po krznu, a zatim uvijte dobro u hartiju od novina i zašijte u platno. Nemojte se plašiti od belog luka jer njegov neprijatan zadah iščezne čim se nekoliko sati iznese na sunce.

"Ništa u poslednje vreme nije promenilo toliko izmena koliko rukavice", piše modna komentatorka iz 1933. godine i posebno skreće pažnju na nove trendove.

- Rukavice sada, sa vrlo malom nijansom raznolikosti u tkanini, ili baš sa istom, nastavljaju rukave koji su kratki i čiji je glavni cilj da dadu izvestan obim ramenima. Sportske rukavice, naročito za šofiranje, od belog su glasea u novoj formi. Nose se sa manšetama, zakopčane sa strane... Za veče dolaze rukavice od lamirane tkanine sa zlatnim vezom. To su rukavice veoma elegantne uz belu haljinu.

Gospođama je savetovano i na koji način da se pobrinu o muškom delu porodice, pa su 1933. godine jasno definisane tri vrste mantila koje modisti preporučuju. Iskreno, nijedan od njih ne izgleda tako da danas ne bi elegantno pristajao nekom sugrađaninu.

Prema novinskim stavovima, podela je takva da "na prvo mesto dolazi raglan od gabardina, vunenog kašmira ili pune tkanine. "Raglan treba uzimati u žutoj boji, a ne u zelenoj, koja čini još tužniji utisak po kišnim danima".

Drugi model je trenčkut, koji je "takođe oproban ali se pri svem tom sve manje nosi". Poslednji model je od mušeme. "To je takođe dugačak mantil ukršten i sa pojasom. Samim tim što je u svima mornaricama usvojen za oficire, njegova praktičnost je dokazana".