Rasprodaja kod Mitića

LETIMIČAN pregled predratne štampe uvodi nas u znatno manji Beograd, koji je imao tek nešto više od 300.000 stanovnika, ali potrošačko društvo je već prilično uzelo maha, kao i transformacija grada u uglednu evropsku metropolu.

Bliže kraju Knez Mihailove ulice nalazila se velika robna kuća veletrgovca Vlade Mitića, a tamo su stizali najpopularniji proizvodi onog doba, kao i široka ponuda konfekcije i najraznovrsnije robe.

Oglašavanje u štampi bio je najvažniji vid marketinga, jer su elektronski mediji, (u to doba samo radio) još bili u povoju, pa je oglas u novinama bio je najsigurniji put do mušterija.

Vešti trgovac Vlada Mitić doselio se u Beograd iz Užica i zakupio je palatu koju Beograđani i danas, toliko decenija kasnije, zovu "Mitićevom robnom kućom". Nije to bilo sve: kupio je i veliko zdanje sa više od 20 stanova u Gospodar Jovanovoj ulici, a nameravao je da napravi i veliku robnu kuću na Slaviji. Umešno je ulagao u nekretnine.

Dugo su stanovnici prestonice ovo mesto zvali "Mitićeva rupa", ali ne po neažurnosti samog "biznismena" (kako bi se danas to zvalo po popularnoj anglosaksonskoj terminologiji), već po sumornom vremenu koje je usledilo posle Drugog svetskog rata.

Taj prostor je, kao i sve što je pripadalo veletrgovcu nacionalizovan, a Vlada Mitić je, bez obzira na sve svoje poslovno umeće ostao sa jednim omanjim stanom u kojem je doživeo kraj.

Mitić je bio vlasnik i vile na Senjaku, a u "Novostima" se već nekoliko puta oglašavala njegova praunuka Marija Nikolić tražeći da se njenoj porodici vrati ono što je oduzeto njihovom pretku.

Tim pre što je 1945. godine Vlada Mitić bio osuđen na oduzimanje nacionalne časti. Ta nepravda ispravljena je 2009. godine kada je rehabilitovan, jer su ljudi poput Mitića bili žrtve političkog i ideološkog nasilja, toliko čestog i neobuzdanog u periodu "borbe sa klasnim neprijateljem" i drugim epitetima kojima su komunističke vlasti etiketirale uspešne poslovne ljude onog doba.

Nama danas ostaje sećanje, jer putujemo kroz ambijent novinskih oglasa iz doba uspešnog poslovanja Vlade Mitića. Sećanja govore da je i tokom rata nastavio da radi, šaljući svojim zaposlenima i članovima njihovih porodica pomoć, ukoliko su postradali u ratnim operacijama ili su završili u zarobljeništvu.

Ostaje sećanje i na to da je Beograd unekoliko bio gospodska varoš, i da su tridesete godine prošlog veka bile simbol ekonomske ekspanzije, koja je mnogo obećavala, a sve je oskrnavio ratni sukob koji je unakazio planetu i potpuno joj izmenio lice. Beograd nije bio pošteđen, a Mitić je bio samo jedan od onih koji su tada izgubili sve.