BEZBROJ zanata do danas je izumrlo i potrle su ih nove, industrijske profesije. Tako je sada skoro nemoguće pronaći kujundžiju, sarača ili abadžiju, ma koliko da su te profesije nekada bile od velikog ugleda.

Novo vreme i nemilosrdna tehnologija doneli su nove običaje i način života.

Stariji sugrađani pamte još jedan takav, zaboravljeni zanat, čije uposlenike nalazimo na starim fotografijama Novog Beograda, u blizini današnje Hale sportova. Ovi pregaoci su se bavili popravljanjem kišobrana.

Neki od njih bi se tiskali po pijacama, a posebno glasan je bio jedan u prolazu na Zelenom vencu, čiji glas je dugo odjekivao kroz vapaj: "Poooopravljamo kišobrane!", dok su drugi strpljivo išli od stana do stana i zvonili na vrata začuđenih stanara, nudeći svoje usluge.

Istina, nekada je njihova pomoć bila neophodna, jer bi beogradska košava lako polomila žice na njihovim "amrelima", ali moramo priznati da je ovaj proizvod nekada bio kudikamo kvalitetniji i vredan majstorske intervencije.

Kada se danas dogodi da nekom strada kišobran, vlasnik ga odmah baca kupujući sledeći, po pravilu po bagatelnoj ceni, na kineskim pijacama. I, koliko vredi - toliko i traje.

Sada je ostalo samo sećanje na one koji su marljivo popravljali žice i krpili pocepano platno.

I budili nervozne komšije zvoneći na vrata u neočekivano doba.