TRADICIONALNA pića na ovom podneblju su od davnih dana vino i rakija. O njihovom poreklu istoričari bi vam ispripovedali raskošne priče. Vino su, dabome, na ovo podneblje doneli još Rimljani, iskusni u spravljanju "božjeg nektara", dok su nam rakiju "osmislile" horde koje su dolazile sa Istoka. Iako muslimanima Kuran zabranjuje upotrebu alkohola, "raki" je izvorno arapska reč koja označava destilisani alkohol.

Naša priča se osvrće na beogradske domaćine raznih birtija, koje su dočekivale nove goste i nova pića. Tako je, s vremenom, pored vina i rakije svoje mesto dobilo i pivo. Poznato je da su Vajfert i Bajloni posebno upečatljivo pronosili glas ovog novog alkoholnog napitka.

U doba kada su srpski ustanci počeli da otvaraju našu zemlju i njenu sudbinu ka Evropi, počeli su da stižu novi gosti Beograda, a sa njima i neobične narudžbine. Tako nam Ratko Mihajlović pripoveda jednu od njih. Naš sagovornik je, kao mnogi Beograđani, sačuvao neka sećanja na dobra, stara vremena, kao i predanja koja su večiti ukras ovog grada.

Tipično beogradska pripovest govori o gostima iz Beča, koji su došli u jednu poznatu varošku kafanu. Budući da je gazda već spremio ponude, te su pred posetiocima bile razne vrste napitaka, zbunila ga je jedna neobična narudžbina. Jedan od gostiju tražio je špricer.

- Šta mu je to? - upitao je zbunjeni domaćin.

- To je kada u vino sipaš vodu - odgovorio mu je jedan od upućenih u evropsku vinsku modu.

- A onda nema problema! To mi je već u buretu!