NA samom špicu Beogradske tvrđave, blizu najlepšeg panoramskog pogleda na ušće Save u Dunav, nalazi se vojni bunker, koji je tek odnedavno postao poznat javnosti. Napravljena neposredno posle Drugog svetskog rata, ova podzemna vojna instalacija bila je namenjena otporu nadolazećim osvajačima.

Sve deluje bezmalo neverovatno, ali jedan rat je i nas preskočio. Već je bilo izvesno da će, posle Rezolucije Informbiroa, 1948. godine, ondašnju Jugoslaviju satrti zemlje Istočnog bloka, odnosno Varšavskog pakta, i svi su očekivali najezdu sovjetskih tenkova kroz vojvođansku, banatsku ravnicu. Tada je počela izgradnja ovog vojnog objekta...

Kula Nebojša

Na ovom mestu nekada se nalazila kula Nebojša, najvažniji deo utvrđenja despota Stefana Lazarevića, u doba kada je Beograd, početkom 15. veka, prvi put postao srpski prestoni grad. Ta kula je bila takozvana donžon kula, ili kula poslednje odbrane. Dominirala je gradom tadašnjeg despota, a hroničari kažu da je uništena u jednom austrijsko-turskom sukobu, krajem 17. veka.

FIĆIR BAIR Kažu da su Turci ovom mestu dodelili ime "Fićir bair" što bi u prevodu značilo - "Breg za razmišljanje". Autor jedne od najboljih monografija koje su povezale sve karte vezane za stari Beograd - Vladimir Tomić, upravo je ovako nazvao ovo prvoklasno delo.

Kada je počela muka u iščekivanju novog rata, 1948. godine, tadašnja vojska Jugoslavije počinje izgradnju različitih bunkera iz kojih bi mogla da pruži otpor mogućim osvajačima. Špic Beogradske tvrđave bio je sasvim logično mesto, jer su sa te tačke vekovima pružali otpor osvajačima. Neposredno pre toga, ista priča se odvijala kada su vojnici nemačkog Vermahta neposredno pored ovog mesta, uz ventilacione otvore Rimskog bunara postavili protivavionsku bateriju tokom Drugog svetskog rata.

Tada vojni građevinci, već na početku radova, nailaze na naizgled nepremostivu prepreku, a to je bila kamena masa debljine oko pet metara. Razaraju je eksplozivom, i valjda tada shvataju da su razorili i temelje kule Nebojša. Zauzvrat, nekoliko najvećih kamenova uzidavaju u temelj ovog čudnog bunkera.

- Uskoro će ova građevina dobiti veoma značajnu turističku ulogu - objašnjava ekskluzivno za "Beogradske priče" arheolog Javnog preduzeća "Beogradska tvrđava" Relja Seratlić. - Mada već postoje turističke ture koje obilaze ovaj objekat, sada ćemo u njega uneti originalne fotografije i eksponate iz tog, već zaboravljenog doba, pa će sve izgledati kao autentično putovanje kroz prošlost.

Bekstvo od klaustrofobije

BUNKER i danas ima originalne posude u kojima su vojnici čuvali vodu, ostatke ondašnjeg sistema za ventilaciju... Znalo se i kakav je izbor posade za jednu ovakvu, podzemnu, vojnu instalaciju: vojnici su morali da budu sitnije građe, žilavi, bez osećaja za klaustrofobiju.

Najzad, to je bio isti kriterijum kao kada bi bila osmišljavana posada za tenk ili podmornicu. Zbog tesnog prostora u kojem bi vojnici morali da borave, sve je moralo da bude besprekorno organizovano, uz minimalne kretnje koje bi trošile dragoceni vazduh.

Dugačak hodnik, kroz koji nas vodi Relja Seratlić, vodi ka jednom od dva topovska gnezda. Penjemo se naviše i vidimo mesto odakle su planirana artiljerijska dejstva.

Ostali su otvori za ventilaciju, ne osećamo vlagu, što je krajnje neobično za podzemni vojni objekat... Sve je urađeno u najboljem maniru posleratnih graditelja.

Beograđani i njihovi gosti će uskoro moći svakodnevno da posete ovaj nesvakidašnji vojni objekat. Kada kažemo "nesvakidašnji", ne čudite se: i najuticajnije svetske enciklopedije govore kako je naš grad bio najčešće u Evropi na udaru osvajača, a da je, isto, najviše puta bio razaran do temelja.

Ovo je, očigledno, bio samo jedan od pokušaja da opet ne bude tako. Na stranu ideologije i bezbroj različitih uticaja koji su planirali da Beograd bude drugačiji. Na ovom mestu samo shvatamo koliko mu je bilo teško da opstane na ovoj, večitoj, balkanskoj vetrometini.

HOŠ HAVA

Turkolozi kažu da je 1521. godine Sulejman uspeo da osvoji Beograd, da se tada popeo baš na ovu tačku, i da je izgovorio: "Hoš hava", što na turskom znači "prijatno vreme". Upravo tako smo prozvali svoj najneprijatniji vetar - "košava".