Pećine dobijaju novo ruho?

TAŠMAJDANSKE pećine su svakako jedno od najmisterioznijih i najstarijih beogradskih mesta, a otpočeo je proces koji bi trebalo da ovo mesto načini jednom od najvećih turističkih atrakcija glavnog grada.

Podsećamo, pretpostavka je da su na ovom mestu još Rimljani imali kamenolom, Turci su mu nadenuli ime ("taš" je kamen a "majdan" rudnik), odatle su Srbi nekada vadili šalitru (neophodan sastojak za spravljanje baruta), tu su se naši stari skrivali od austrougarskog bombardovanja početkom Prvog svetskog rata, i najzad, tu je nemački komandant Aleksander fon Ler naredio izradu podzemnog skloništa u kojem su vojnici Vermahta boravili tokom nacističke okupacije Beograda u Drugom svetskom ratu.

Dugogodišnja tajna

Posle rata pećine su ostale tajna za većinu stanovnika glavnog grada, neko vreme ih je vojska čuvala kao rezervno komandno mesto, a posle su prešle u ingerenciju Javnog preduzeća "Skloništa".

Danas je nadsloj zemlje iznad pećina suviše tanak da bi mogle da imaju bilo kakvu vojnu ulogu, ali su ostale kao potencijalna vrhunska turistička atrakcija.

Podsećamo, kompleks čine tri međusobno povezane pećine. Prva, najdublja, nalazi se 26 metara ispod površine šetališta, i u njoj se još jasno vide pravilni isečci u zidu koji govore da su odatle vađeni kameni blokovi koji su nekada uzidavani u beogradska zdanja.

Druga pećina je dodatno stekla armiranobetonske lukove i betonski pod tokom nemačke okupacije, pa je ona dobila ulogu komandne sobe. Više od stotinu telefonskih linija bilo je razvučeno po celoj podzemnoj strukturi ispod Tašmajdana, tako da su nemački vojnici i ofiriciri mogli da ostvare besprekornu komunikaciju, a bio je važan i sistem za ventilaciju "ciklon" koji bi sprečavao stvaranje kondenzacije i suvišne vlage.

Obrisi kamenoloma

U ovom podzemnom kompleksu sačuvane su i prostorije odvojene za boravak nemačkih vojnika, u kojima su nekada stajali kreveti na sprat.

U nizu podzemnih dvorana najveću pažnju privlači pećina koja se nalazi najbliže površini. Ona je prirodna, a nekada je njen gornji deo dosezao do samog parka i imala je otvor između današnje bašte restorana "Šansa" i zdanja Seizmološkog zavoda.

Njena sudbina je možda i najčudnija, jer je kroz taj otvor očigledno posle rata sklonjen ceo sloj zemlje kako bi današnje šetalište dobilo svoje obrise. Nevolja je bila u tome što se na Tašmajdanu nekada nalazilo Staro groblje, koje je bilo preteča današnjem Novom groblju, pa je tako, sa zemljištem u pećinu survano i mnogo skeleta. Stari lekari, koji su do danas uveliko dosegli penziju, govorili su nam kako su, kao brucoši, dolazili u pećine kako bi tražili ljudske kosti za časove anatomije na prvoj godini.

I toga je bilo u Beogradu, ali je sada vreme da se vratimo lepšem delu priče.

Svetska atrakcija

PRE dve godine gost Beograda bio je generalni sekretar Svetske turističke organizacije Taleb Rifai, i on je bio fasciniran onime što je video obilazeći pećine.

Zato je grad pre nekoliko meseci pokrenuo inicijativu da ovaj prostor prvo pređe iz nadležnosti Javnog preduzeća "Skloništa" pod ingerenciju gradske uprave, i taj proces je trenutno u toku. Nadležni su već organizovali sva potrebna geološka istraživanja i kartografska, precizna merenja celog prostora. Zatim treba zameniti električnu mrežu i uvesti dovoljno jako osvetljenje kako bi turisti jasno mogli da vide svu grandioznost ovog prostora.

Podzemne čarolije

Radovi su u toku, pa će i Beograd imati još jedan vrhunski prostor i za domaće i za strane turiste.

Misteriozna krađa

KADA su reporteri "Novosti" dobili priliku da obiđu Tašmajdanske pećine, u toku je bilo prikupljanje materijala koje organizuje beogradska organizacija "Undergrad", pod vođstvom arheologa Radeta Milića.

Bili smo i sa ekspertima JP "Skloništa" koji su nam pokazali neverovatnu krađu koja se nedavno dogodila u ovom podzemnom kompleksu.

Naime, dvoja velika metalna vrata, koja su se nalazila ovde još od Drugog svetskog rata, neko je isekao iz šarki i odneo iz pećina.

To je bila dobro organizovana krađa, jer vrata teže po nekoliko stotina kilograma i veoma ih je komplikovano izneti do izlaza iz pećina. Brusilice koje su bile neophodne za tako veliki posao nemoguće bi bilo pokrenuti baterijama, tako da su kradljivci morali da unesu veoma ozbiljne mašine i obezbede "motalice" - dugačke kablove sa strujom, koje bi takođe morali negde u okolini da priključe na električnu mrežu.

Silazak u sklonište

Najzad, tako težak teret nije mogla da iznese mala grupa ljudi, što govori da je ovaj lopovluk bio veoma dobro organizovan.