PRETEČA moderne fotografije pojavila se u Beogradu još 1840. godine, samo godinu dana pošto je ovo čudo tehnike javno prikazano u Parizu. Precizan naziv bio joj je dagerotipija, po Francuzu Dageru koji je pronašao.

Sagovornik nam je Miroslav Aleksandrić, jedan od osnivača Foto-muzeja i autor knjige "Fotografi i fotografski ateljei u Srbiji 1860-1918".

- Prve dagerotipije u Beogradu načinio je 1840. godine Dimitrije Novaković, Srbin, trgovac, rodom iz Zagreba - kaže Aleksandrić. - Znamo da je snimio deo grada, a da je snimak poklonio knezu Mihailu Obrenoviću. Novaković je kod samog Dagera naučio ovu veštinu što znači da je prisustvovao javnim demonstracijama postupka u Parizu 1839. godine. Nažalost, ovaj snimak nije sačuvan.

U istoj tehnici je Anastas Jovanović pokušao da načini portret kneza Mihaila godinu dana kasnije. Jovanović je jedan od pionira srpske fotografije, ali nažalost, ovaj portret "nije baš osobito dobro ispao".

Istorija fotografije

- Narednih godina Anastas Jovanović pravi seriju značajnih snimaka za istoriju srpske fotografije - dodaje Aleksandrić. - Međutim, tada su aktuelne nove tehnike, poput talbotipije i kolodijuma.

USLOVI Sredinom 19. veka bilo je uobičajeno da fotografi rade u improvizovanom prostoru. Citirajući profesora Debeljkovića dolazimo do saznanja da je "jedan ravan zid na koji je padalo dosta svetlosti ili zategnuto platno u nekom dvorištu ili na većoj terasi brzo stvorilo uslove koji su fotografu bili potrebni da obavlja svoj posao".

S vremenom, počinju da se nižu imena značajnih fotografa, pa istoričari beleže ime Đorđa Kneževića, a naš sagovornik naglašava važnost putujućih fotografa, koji su bili uglavnom stranci. U beogradskim "Srpskim novinama" se često oglašavaju, a među njima se ističe Josif Kapileri, koji obaveštava publiku kako ima "osobito važnu mašinu za dagerotipiranje, odnosno 'malanje' lica koja vrlo dobro i sa najboljim izgledom tako izlaze... Do sad svaki ko je ovom mašinom portretiran savršeno je zadovoljan bio." Kapileri informiše javnost kako "obitava u kafani Dunavovića kod Varoš kapije".

Istim poslom bavi se i Josif Kalajn, koji je mušterije sačekivao u mehani Ibrahim-Duvandžije na Savi kod Toše, 1847, a dve godine kasnije svoje usluge nudi i Adolf Dajč.

- Putujući dagerotipisti prilikom boravka u Srbiji običavali su portretisati zainteresovane građane - dodaje Aleksandrić. - Tako se pop Milija Marković oglašava u "Srpskim novinama", objavljujući da je od Dajča naučio da izrađuje portrete, zahvaljuje se tom gospodinu i javlja kako je od njega kupio i mašinu.

Pa ipak, dagerotipija je bila skupa i dostupna samo malom broju građana Kneževine Srbije. Za jedan snimak 1844. godine, po ceni od pet forinti srebra, mušterija je mogla da kupi oko 120 kilograma brašna, više nego dve ovce, ili je mogla skoro mesec dana da ruča u najboljem lokalu, "Kod jelena".

Tako su u Beograd ušli prvi fotografi i njihovi snimci, a Aleksandrić pedantno beleži kako je od početka, pa do 1918. godine bilo 131 fotograf i fotografskih firmi.

FOTO-MUZEJ Članovi udruženja "Foto muzej" napravili su kolekciju koja sadrži više od 100.000 fotografija koje su prikupili članovi ovog društva, povezani na internetu. Osnivači su Živojin Stevanović, Zoran Trtica, Nemanja Stanković, Miroslav Aleksandrić i Vladimir Janošev. - Kolekcija počinje od najstarijih dagerotipija i perioda prvih fotografija, pa do savremenog doba - objašnjava Aleksandrić.

- Zvanično je 1861. godine Florijan Gatenbajn otvorio prvi stalni fotografski atelje. Godinu kasnije istim poslom se bave i ortaci Panta Hristić i Antal Knirš, kao i Rikard Musil i Mirić. Posebno zvanje imali su takozvani dvorski fotografi, koji su imali poseban ugled i radnju u Beogradu.

Tokom 1887. godine otvorio je atelje i Milan S. Jovanović, svakako najznačajniji beogradski i srpski profesionalni fotograf u periodu do Prvog svetskog rata. Inače, Milan je brat čuvenog slikara Paje Jovanovića, otac vajara Dušana - Đukina, i deda režiserke Soje Jovanović. Takođe je bio i svekar glumice Vele Nigrinove, kum Branislava Nušića...

Jaka konkurencija

- Od 1863. godine deluje i fotografski atelje Anastasa Stojanovića i Karastojanova, i to pod patronatom Anastasa Jovanovića, upravnika dvora kneza Mihaila. Imajući u vidu broj fotografa koji je delovao u tada nevelikom Beogradu, konkurencija među njima je bila žestoka.

Srbija je šezdesetih godina 19. veka bila zaista siromašna zemlja. Stvarajući nam sliku o radu fotografa, bilo u Beogradu, bilo van njega, Aleksandrić skreće pažnju na proces koji je morao da bude obavljen.

- Samo nameštanje šatora, sa priborom za nalivanje staklenih ploča emulzijom, za senzibilisovanje, razvijanje, fiksiranje zatevalo je ogromnu energiju i rad, o čemu je danas teško stvoriti i približnu sliku. I to, za samo jedan snimak. Za svaki sledeći snimak postupak pripreme negativa se ponavljao ispočetka, a fotografa je tek posle svega navedenog čekala izrada pozitiva.

DVORSKI FOTOGRAFI

Ovo zvanje do 1918. godine nosili su Anastas Stojanović, Nikola Štokman, Panta Hristić, Petar Jovanović, Lazar Lecter, Milan Jovanović, Vasa Danilović, Nikola Lekić...

BEOGRADSKI FOTO-AMATERI

Amateri koji su voleli fotografiju bili su sve brojniji među uglednim svetom do Prvog svetskog rata. Tako Aleksandrić beleži veoma ugledna imena. Među njima Mihajla Valtrovića, akademika, pisca Branislava Nušića, ali i vladara Milana Obrenovića.

Među zaljubljenicima u fotografiju uočavamo imena i profesora Đorđa Stanojevića, hemičara Tome Leka, guvernera Marka Stojanovića, akademika Jovana Cvijića, slikarke Nadežde Petrović...

KO JE ZAISTA BIO PRVI?

U literaturi o istoriji fotografije uvaženo je mišljenje profesora Branibora Debeljkovića da je prvi stalni foto-atelje u Beogradu i Kneževini Srbiji otvorio Florijan Gantenbajn 1861. godine.

Pa ipak, Aleksandrić podseća da je još 1854. godine u našu zemlju iz Habzburške monarhije došao Uglješa Kervarić koji je radio kao putujući fotograf u unutrašnjosti Srbije, a zatim je zatražio srpsko državljanstvo uz reči da "svoje zanimanje ovde ima", što su indicije da je Kervarić možda otvorio prvu radnju.

- Ukoliko bi se ova istraživanja potvrdila, ako je Kervarić imao još 1856. svoju radnju u Beogradu, to bi ga svrstalo u grupu od tri najstarija ateljea u gradovima na prostoru današnje Srbije.

IZVORI I POTPISI

Sve fotografije koje objavljuju "Novosti" ovom prilikom potiču iz kolekcije Miroslava Aleksandrića, i sastavni su deo Foto muzeja.