Pored vrtića narkomani i beskućnici!

ŠIBLjE i smeće jedino je što deli pešački prolaz, kuće i vrtić "Slavujak" od sablasne ruine na Karaburmi, na uglu ulica Salvadora Aljendea i Hosea Martija. Skoro tri decenije više stotina kvadrata stecište je narkomana i beskućnika, dok od vlasnika i investitora nema ni traga ni glasa.

Ne prođe ni dan da se prolaznici ne iščuđavaju kako ovakvo ruglo tavori potpuno napušteno na svega šest kilometara od centra grada. Bez ikakve ograde i čuvara, zdanje izgrađenih luksuznih dupleksa i lokala potpuno je opustošeno i ogoljeno.

- Pamtim da je izgradnja počela pre dvadesetak godina, kada je više kamiona odnosilo zemlju da bi se izravnala brdovita poljana - priseća se jedan od starosedelaca kraja. - Sve je bilo uređeno, postavljena drvenarija, sprovedena struja, ali je odjednom sve stalo. Pronela se priča da se pojavio pravi vlasnik zemljišta, od koga plac nije ni kupljen.

Od zamišljenih apartmana ostali su samo goli išarani zidovi, sa tek ponekim polupanim prozorom, ako ih sakupljači sekundarnih sirovina nisu prisvojili. Vrata i štekeri su, takođe, "dobili noge", a lokali novu namenu - javnih toaleta. Đubre je zaposelo svaki kvadrat gde se naziru planirane prostrane dnevne sobe sa balkonom i kupatilom, trepezarijom i kuhinjom na donjem nivou, dok je gornji sprat bio rezervisan za spavaću sobu i još jedan toalet.

Ipak, najviše straha zadaje potpuno mračan prolaz kraj sablasne zgrade kojim đaci OŠ "Filip Višnjić" često prepreče put ka kući posle druge smene.

- Brinem uvek kada se ćerka vraća po podne kući, iako me često uverava da i sama izbegava da ide tuda - priča nam Sanja M., majka desetogodišnje devojčice koja pohađa četvrti razred ove škole. - Nisam bila spokojna ni kada sam je vodila u vrtić odmah pored, stalno se tu okupljaju mladići, nekada je ovaj kraj policija obilazila, ali u poslednje vreme slabo ko kontroliše.

POMINjALI SU SE KARIĆI...

Tabla sa imenima izvođača radova i investitorima odavno ne postoji, tako da niko ni ne pamti čije radničke šlemove su viđali dok se gradio stambeno-poslovni prostor. Ipak, neki stanari se sećaju da se pominjalo da je udeo u gradnji imala i porodica Karić, čiji je plan bila izgradnja slične građevine u blizini. Ipak, taj objekat nikada nije započet.

ŠPRICEVI I PSI LUTALICE

Slični se pronalaze, pa su tako zgradu bez vlasnika prisvojili i oni koje su ljudi napustili - pse lutalice često namami đubre koji nesavesni građani bacaju unutar praznih lokala. Neretko su prolaznici zaticali i ostavljene špriceve i igle, zbog čega roditelji najviše strepe da ne padnu šaka njihovih najmlađih.