Moj Beograd dušu ima!

NA KOJI način, u ovo vreme oskudno ljubavlju i poštovanjem, okupiti ljude kojima su baš ovo najvažniji životni postulati? Odgovor nam je dao Miodrag Mića Grujić, koji je rešio da na jedno mesto dovede sugrađane koji skupljaju dobru energiju i lepo mišljenje o sebi ali i o drugima.

Grujić je pre četiri godine osnovao grupu na društvenoj mreži "Fejsbuk" i podario joj ime "Moj Beograd dušu ima". Kako nam je objasnio, cilj mu je bio da okupi ljude koji vole ovaj grad, bez obzira na to da li su rođeni u njemu, došli su ovde, ili ga prosto - vole i osećaju kao svoj.

- Izvorno smo postavljali fotografije, nezavisno od toga da li su ih napravili profesionalci ili amateri - počinje priču Grujić. - Usledili su literarni prilozi, komentari... Kod nas su stizale privatne arhive, zbirke starih razglednica, savremene fotografije grada snimljene u pravom trenutku na pravom mestu.

Desetak hiljada članova okupilo se za nekoliko godina, mada su ovde mnogi pristupili kao dobronamerni posmatrači, koji samo gledaju i tumače priloge, i uživaju "putujući" kroz nepoznate ili egzotične predele našeg grada.

- Suština je da među okupljenima vlada pozitivna energija, i da u našem druženju nema političkih komentara niti reklama - dodaje Grujić. - Najzad, među poštovaocima glavnog grada počela su i lična druženja i beskrajno simpatična kafanska okupljanja.

Sugrađani koje je združila ova stranica ubrzo su iskoračili iz okvira kompjuterskog ekrana i počeli da se viđaju uživo, "oči u oči".

- Blagonaklonost koju smo izazvali na ekranu, dobila je otelotvorenje u kafani, gde smo počeli da se okupljamo, a tamo se rodila nova ideja. Odlučili smo da napravimo majice koje će imati svaki član grupe.

I zaista, uskoro je raspisan konkurs u kojem su ljubitelji "Mog Beograda koji srce ima" počeli da predlažu idejno rešenje za logo koji će biti odštampan kao simbol njihovog druženja.

- Zaprepastio me je broj ponuđenih rešenja, ali i to što je konkurisalo čak pet profesionalnih dizajnera - uz osmeh govori naš sagovornik. - Tako smo dobili još jednu potvrdu da se među bezrezervnim poštovaocima grada nalazi bezbroj profesionalaca.

Zato su članovi ovog udruženja, koje je očigledno prevazišlo granice koje pružaju društvene mreže, odlučili da 8. februara održe predavanje o fotografiji, kako bi njihovi članovi mogli bolje da se snalaze pokušavajući da ovekoveče fotografskim objektivom najlepše kadrove grada.

Već sedam puta članovi grupe organizovali su izlete i šetnje Beogradom, u kojima su obilazili najupečatljivije delove grada, tako što bi svaki put neko drugi od članova mogao da im ispripoveda neku novu priču ili skrene pažnju na neki novi deo.

NOSTALGIJA ISELjENIKA

DUBOKA melanholija često pogađa naše iseljenike širom planete, kada vide kadrove svog grada koji su odavno napustili. Tako, naš sagovornik priča o tome kako se na njihovu stranicu često javljaju Beograđani koji su svoj grad davno ostavili, ali ga nikako nisu zaboravili.

- Tokom gostovanja u jednoj radio-emisiji, u program su bili uključeni Bob Janković iz Novog Zelanda i Ela Rea iz Kanade. To je stvarno bilo dirljivo. Oni gledaju na nas iz vremenske daljine, jer su svojevremno napustili ovaj grad, i fizičke udaljenosti, jer mu i izdaleka šalju ljubav.

NAJBRŽI DOPISNICI

PRE negoli ijedna gradska televizija objavi vest o nekom dobrom ili lošem događaju, fotografija se već pojavi na ovoj stranici.

- Zar to nije logično? - pita se Mića Grujić. - Svaka televizija ima po nekoliko dopisnika i dežurnih novinara, a mi ih imamo desetak hiljada! Svako je već "uhvatio u letu" zbivanje do kojeg neće lako stići reportažna kola ili profesionalni fotografi iz štampe. A mi? Mi smo uvek tu, da zabeležimo događaj.