JEDAN požrtvovani čovek kojeg danas i Ruska i Srpska pravoslavna crkva slave kao sveca, između dva rata bosonog je prodavao novine po Beogradu. Danas svi pravoslavni vernici iskreno poštuju Svetog Jovana Šangajskog, u Americi i Kini mnogi sa dubokim naklonom izgovaraju njegovo ime, a čak i oni koji nisu bliski religiji imaju mnogo razloga da sa velikim uvažavanjem govore o ovom čoveku.

Srpsko poreklo

KADA je izbila Oktobarska revolucija, veliki talas izbeglica iz Rusijerazbežao se po Evropi, a mnogi od njih su utočište našli upravo u ondašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno potonjoj Jugoslaviji. Beograd je tada, kažu, bio druga ruska prestonica.

Glavni lik ove priče kršten je kao Mihajlo, a monaško ime bilo mu je Jovan. Njegove pretke sudbina je dva puta slala istim pravcem, ali im je menjala smer. Tako je njegov otac, Boris Maksimović, bio srpskog porekla. Iz Srbije je prvo, u 18. veku otišao u Rusiju i tamo se nastanio, dobivši plemićku titulu. U toj zemlji se i Jovan rodio u Harkovskoj guberniji, u mestu Adamovski.

Kada je boljševička pošast došla da naplati ono što je mislila da joj pripada, njegova porodica se, kao i mnoge druge, odvažila na dug put, primorana da ponese samo ono što je moglo da stane u kofer. I tako su se obreli u Beogradu.

Kao pobožan mladić, Jovan je odmah došao u Hram Svete Trojice, koji Beograđani znaju kao Rusku crkvu, napravljenu na Tašmajdanu 1924. godine. Ovu pripovest govori nam Zoran Dabić, ikonopisac u ovom hramu i veliki poštovalac sveca o kojom govorimo.

- U prvo vreme Jovan je bio prislužnik u oltaru, pomagao je kod bogosluženja - počinje priču Dabić. - Još dok je studirao, da bi mogao da se izdržava prodavao je, kažu, novine, raznosio je mleko, i to je uvek radio bosonog, i leti i zimi, po čemu su ga prepoznavali mnogi Beograđani onog doba. Čak je i ono malo novca koji bi zaradio umeo da razdeli sirotinji, pa je živeo krajnje asketski.

U Beogradu je učio od najvećih duhovnih veličina van Rusije. Tada je mnoga saznanja stekao od mitropolita Antonija Hrapovickog, kako u Beogradu tako i u Sremskim Karlovcima. Otac Jovan zamonašen je u Braničevskoj eparhiji, u manastiru Miljkovo, gde je starešina bio arhimandrit Amvrosije.

U monaški čin jerođakona rukopoložen je u Ruskoj crkvi, da bi kasnije završio Bogosloviju i posle je predavao na Bogoslovskom fakultetu u Bitolju.

Crkveni izvori kažu da je pre toga već završio dva fakulteta.

Tamo se sreo sa Svetim Justinom Popovićem, koji je nedavno kanonizovan u sveca. Ohridskom eparhijom u to vreme je upravljao vladika Nikolaj Velimirović, danas takođe svetitelj SPC. Po povratku u Beograd duhovnik mu je bio otac Vitalij Tarasjev stariji, a u vladičanski čin za episkopa šangajskog rukopoložen je u Ruskoj crkvi 1934. godine.

- Rusija je imala svoju misiju u Kini i na Dalekom istoku i on je bio jedan od pionira koji se borio sa velikim mukama tamošnjeg društva - dodaje Dabić. - Suočavao se sa problemima narkomanije i alkoholizma, brinuo za siročad i pravio domove za nezbrinutu decu. Iako pravoslavna crkva nije bila agresivna niti je privlačila vernike na način na koji su zapadnjaci bili skloni, Kinezi su prema svima sa strane imali dubok otpor, jer su sa Zapada počeli žestoko da ih eksploatišu. U to doba, istovremeno su krenule ideje komunizma, a zatim i rat sa Japanom, što je dramatično otežalo rad na ovom delu sveta.

Od Kine do SAD

KAO episkop Ruske zagranične crkve otac Jovan stiže u Šangaj 1934, i osniva Sirotište Svetog Tihona Zadonskog koje udomvljava čak 3.500 dece. Crkveni izvori kažu da su ga posebno teško pogađale muke duševno obolelih kojima se naročito posvećivao, a ostali su bezbrojni dokumenti koji govore o tome da je pomogao mnogim smrtno obolelim ljudima.

Kada je došao komunizam i u Kinu, ruskog sveštenika srpskog porekla premeštaju u Pariz za arhiepiskopa zapadnoevropskog, a Sveti sinod Ruske zagranične crkve šalje ga u SAD, 1962. godine, u San Francisko, gde je pomagao pri završetku gradnje velikog hrama - Saborne crkve posvećene Presvetoj Bogorodici. Tamo je osnovao misiju koja je bila začetak Američke pravoslavne crkve, koja i danas postoji kao autokefalna - samostalna.

AMERIČKI PRAVOSLAVCI AMERIČKA pravoslavna crkva ima sedište u Vašingtonu, a njen predstojatelj nosi titulu arhiepiskopa vašingtonskog i mitropolita sve Amerike i Kanade.

- Osnovi te crkve potiču od Rusa i od Jovana Šangajskog. Njegovi glavni učenici bili su Serafim Rouz (koji je rođen kao Judžin - izvorni Amerikanac) i Gljeb Podmošenski. U decenijama tokom sredine prošlog veka i Srpska i Ruska pravoslavna crkva bile su odeljene i oličene raskolima, pa su zato ovi sveštenici postali zasebna - autokefalna Američka pravoslavna crkva.

Sveti Jovan Šangajski umro je 1966. godine i kanonizovan je za sveca Ruske zagranične crkve osamdesetih godina prošlog veka, a krajem devedesetih isti status mu je podarila i Srpska pravoslavna crkva. U Moskovskoj patrijaršiji priznat je za sveca tek po prevazilaženju raskola između ruskih pravoslavnih crkava.

Njegove mošti danas se nalaze u San Francisku.

To je bio put od bosonogog beogradskog studenta do svetskog duhovnika. Ikona posvećena ovom svecu nalazi se sa leve strane oltara u Sabornoj crkvi u Beogradu. Kako smo saznali od sveštenika ovog hrama, ikona je stigla ovde pre pet godina, a na njoj se nalazi deo moštiju ovog velikog sveca.


JOVAN BOSI BEZ POSTELjE

OD dana kada je postao monah, Jovan Šangajski nikada nije spavao u postelji. U Parizu su ga prozvali Jovan Bosi, jer je često išao bos. Odrekao se odmora i noge su mu bile stalno otečene. Poslednje četiri decenije života odlučio se na podvig noćnog bdenija i veoma malo je spavao.

CRKVA SVETOG TRIFUNA

PRVI hram u Srbiji koji je dobio čestice moštiju Svetog Jovana Šangajskog je crkva Svetog Trifuna na Topčiderskom groblju. U tom pravoslavnom hramu čuva se veliki broj relikvija poreklom iz Rusije.


SVETA LITURGIJA NA SVIM JEZICIMA

SVETI Jovan Šangajski služio je svetu liturgiju, pored srpskog i ruskog, na francuskom i holandskom jeziku od 1951. godine u Parizu. Zna se da je to isto činio i na staroslovenskom, grčkom, engleskom i, dabome, kineskom jeziku.