Toplovod iz Obrenovca šansa za bolje grejanje Beograda

U Beogradu bi ove godine mogao ponovo da bude pokrenut projekat izgradnje toplovoda Obrenovac - Beograd, u dužini od oko 28 kilometara, koji bi rešio snabdevanje prestonice toplotnom energijom iz Termoelektrane Nikole Tesla A u Obrenovcu.

Projekat vangradskog toplovoda napravljen je još 1981. godine, a prvi koraci na njegovoj realizaciji učinjeni su 1993. godine i zamisao je bila da se korišćenje gasa i mazuta u Toplani na Novom Beogradu i drugim gradskim toplanama zameni vrelom vodom iz turbina u termoelektrani TENT A u Obrenovcu, koja posle korišćenja, nepovratno odlazi u Savu.

Prvobitne procene, te 1993. godine, bile su da bi projekat koštao oko 180 miliona evra, a toplovod bi bio dovoljan da obezbedi grejanje oko 300.000 stanova i 20.000 poslovnih objekta, u kojima boravi oko milion ljudi na Novom Beogradu, velikom delu Čukarice i centralnim delovima srpske prestonice.

Beogradske elektrane pokrenule su krajem decembra 2014. inicijativu za izgradnju toplovoda Obrenovac-Beograd, jer je procena da trenutno ne postoji isplativiji projekat u energetici.

Direktor Beogradskih elektrana Goran Aleksić rekao je da je taj projekat ponovo pokrenut i čeka se odluka EPS-a o tome, kako bi zajednički uradili studiju.

Prema njegovim rečima, postoje i zainteresovane kompanije iz Kine i još nekih zemalja koje su spremne da se sa svojim bankama uključe u realizaciju. Za toplovod će biti dovoljno 145 megavata snage u TENT-u, a mogao bi da se trajno reši problem snabdevanja Beograda toplotnom energijom.

On je naveo da su Beogradske elektrane sada usmerene na gas sa 86,5 odsto, a 12,5 odsto koriste mazut, koji je daleko lošiji za životnu sredinu, nego pre dve godine.

Toplovod bi bio izgrađen po principu javno privatnog partnerstva, a postoji i plan da se za dobijanje toplotne energije koristi biomasa, jer postoji potencijal da se njome greju neka naselja.

Gradski sekretar za energetiku Marko Stojanović je rekao da je projekat toplovoda ekonomski isplativ i energetski neophodan. Beograd za grejnu sezonu potroši od 40 do 50 miliona evra za energente, od čega najvise za gas, za koji godišnje izdvaja 120 miliona evra.

Sa izgradnjom toplovoda smanjila bi se potrošnja gasa za 30 do 50 odsto, kazao je Stojanović dodajući da bi on leti mogao da se koristi i za hlađenje, a svakako bi bila povećana energetska efikasnost.

Prema njegovom mišljenju, od projekta se pre 20 godina odustalo jer je gas bio jeftin, a sada ne samo da je skup već postajemo i zavisni od inostrantsva, što bi mogli da izbegnemo izgradnom toplovoda.

Projekat vangradskog toplovoda napravljen je još 1981. godine, a prvi koraci na njegovoj realizaciji učinjeni su 1993. godine, kad je na čelu grada bio Nebojša Čović. Ideja je bila da se smanji potrošnja uvoznih energenata i da se u vreme sankcija prevaziđe problem snabdevanja grejanjem.

Te 1993. godibne počela je i izgradnja mosta kod Obrenovca na Savi koji je bio zamišljen kao nosač dve linije toplovoda, promera 700 milimetara, a most je spajao Obrenovac sa Surčinom. Taj most je završen i pušten za saobraćaj početkom decembra 2011.

Do 1996. godine, kad su radovi zaustavljeni, na ovaj projekat je potrošeno oko 15 miliona evra, a od 28 kilometara toplovoda izgrađeno je 3,6 kilometara od Toplane Novi Beograd, i čelična konstrukcija mosta.

Toplovod je, prema postojećem projektu, trebalo da krene od Bloka A TENT u Obrenovcu, preko mosta na Savi, dalje kroz naselje Doktora Ivana Ribara sve do Toplane Novi Beograd. Stručnjaci su tada tvrdili da bi kvalitet grejanja bio bolji, bez obzira na udaljenost.

Procene su tada bile da bi Beograd godišnje uštedeo oko 40 miliona evra na grejanju, a uložena sredstva vratila bi se posle 12 godina.

Ideja o "vrelovodu” napuštena je 2001. i zatrpani su svi do tada iskopani kanali, a vangradski toplovod je zaboravljen.