Večne muke gradskih vlasti

VREMENA se menjaju, ali običaji i ljudi u našem gradu uporno ostaju "nepromenljivi". Makar je tako kada gledamo dokumenta koje čuva Istorijski arhiv grada, i koji su objavljeni u šest tomova knjige "Živeti u Beogradu".

Ugledni istoričari i arhivisti prikupili su građu koju čine dokumenti uprave grada nastali pre više od 150 godina, a sada, samo letimičan pogled na muke koje su imale ondašnje vlasti navuče čitaocu pomalo kiseo osmeh na lice. "Ozari" ga čudno saznanje da se mnogo toga nije promenilo od kada je obelodanjen prvi tom, koji obrađuje period od samo četiri godine, od 1837. do 1841.

Nikud bez fenjera

U TO doba Beograd nije imao javnu rasvetu, pa je svako ko bi noću morao da se nađe na ulici morao da nosi fenjer. Istovremeno, poroci nisu bili toliko burno rašireni kao danas, pa je o kockanju lično knez imao vrlo loše mišljenje, što je jasno i javno pokazao.

Sve se, ipak, nije odvijalo po propisu, pa je krajem januara 1838. godine stigao dopis "podpolkovnika" Goluba Petrovića kojim se obraća "slavnoj knjažesko srbskoj Policiji varoši beogradske" zbog "hodanja bez fenjera".

- Njegovoj svetlosti milostivejšem gospodaru i knjazu našem, došlo je do znanja da se mlogi po varoši noću bez fenjera skitaju, druge uznemiruju, i koječije kuće napastvuju, ne obazirući se i ne mareći nimalo na suštestvujuće u tom prizreniju uredbe, kojima se svakome zabranjuje noću kojekuda skitati a mlogo više od toga uznemiravati. Isto tako doznala je Njegova svetlost da se mlogi na novac kartaju, i time sebe i imanje svoje upropašćuju, i ovim našavši Sebe pobuđena, blagovolela je Magistratu ovom visočajšim naložiti, da on kako skitanje bez fenjera po noći, tako i igranje karti na novce svuda po varoši strogo zabrani.

Kao i danas, još u četvrtoj deceniji 19. veka Beograđani muku muče sa saobraćajem, što stručnjaci Istorijskog arhiva pedantno beleže. Trećeg dana juna 1838. godine objavljena je publikacija koja upozorava:

- Budući da se često događa u nedeljne dane, kad seljaci s kolima nagrnu, da varošani sokakom zaustave prvoga s kolima koji što nosi na prodaju, a za istim čitava povorka kola čeka, pa ljudi ne mogu da prolaze, to da ne bi više to bilo, i da se time sokaci stesnjavali ne bi, objavljuje se i zapoveda svakome i svima voobšte da se ne bi niko odjako usudio gde u sokaku kola zaustavljati i sokak zakrčivati da svet prolaziti ne može, no svaki koji što kupiti želi neka pijaci, gde je mesto za prodavanje opredeleno ide i kupuje... Koji bi se usudio i preko ovoga u sokaku kola zaustavljati i pazarivati, onaj će strogomu odgovoru i kazni podleći morati".

"Podlaganje" kazni

OŠTRINA policije bila je očekivana, pa dokumenta govore i o tome šta će sa krivcem biti ukoliko nalog gradskih vlasti ne bude ispunjen. Budući da su kuće često bile bez odžaka, a to je neminovno izazivalo požare, vlast je strogo naložila da dimnjaci budu napravljeni. Tako je nalog da "svaki gazda i meandžija ovdašnji koji odžaka nema sebi što skorije ili od kamena ili od ziratice napravi, jerbo ako policija ovakovog dozna, brez ikakovog izgovora kazniće ga."

Vlasti su morale da intervenišu i ispred samih kuća tadašnjih domaćina, koji su se, baš kao i neki današnji, odnosili nemarno prema okolini. Za njih su ispisana posebna upozorenja.

- Od strane Upravitelstva svakome žitelju ovdašnje varoši strogo se nalaže: da odma i bez razloga svaki pred svojom kućom sokak počistiti, a tako i avliju svoju. Koji bi ovu zapovest mimo tri dana prenebregao, podležatće kazni".

Gradska uprava morala je da obelodani i "Publikaciju o zabrani puštanja stoke po varoši i naredbu o čistoći", ali i "Publikaciju o obaveznoj prijavi gradnje kuće, zbog regulacije ulica".

Za ozbiljnije incidente sa Turcima bili su zaduženi oni koji su hteli da gledaju iza zidova gde su ovi živeli. Budući da je u ovo vreme u varoši vladao mir, a trebalo je poštovati običaje i jednih i drugih, nagraisao je Jevrem Marinković koji je kradom gledao turski harem.

"Kadija turski varoši ove, predstavio je Policiji tužbu protivu Jevrema Marinkovića ovdašnjeg, da je on došavši u džamiju njinu popeo se gore i gledao harem turski protivu zakona njinog", piše u izveštaju, koji je izneo i druge detalje: "Policija dovede Jevrema u aps i po ispitu uverivši se da je to činio, osudi ga, što je Turcima na uvredu zakona pravila njiovi bio i kaštiguje ga 25 štapa."

Štap po leđima, a bogme i delovima ispod njih nije bio naivna kazna, a osim što je bila bolna, predstavljala je i poniženje.

Istovremeno, policija je strogo nadgledala igrače domina, jer je postojala opasnost da igraju za novac, a Katu Ciganku su optužile komšije da zbog pijanstva narušava javni red.

Smeće na Kališu

TAKO nas preci prate, "gledajući" nas odnekud "odozgo" kako nepropisno parkiramo, neuredno se odnosimo prema gradu, nepošteno trgujemo... Istina, tehnologija se značajno izmenila tokom skoro dva veka, otkako su ovi propisi doneti. Ali običaji... oni su, čini se - isti.

Za one koji ne veruju, evo je "Publikacija o čistoći u varoši i na Kalemegdanu":

- Budući da je Upraviteljstvo više puta strožajše žiteljima ovdašnjim zabranjivalo, da se niko ne usudi đubre na Kalemegdan prosipati i da se pred kućama i dućanima čistota nabljudava, to opet poneki izdanu zapovest prenebregava. Zato se svakomu na znanje daje koji bi se god uhvatio da đubre na Kalemegdan prosiplje... bit će sa 25 štapa kažnjen.

Na kraju "opaska" o javnosti u okviru ovog upozorenja: "Ovo se svakomu objavljuje, da ne rekne koji posle nije za izdanu zapovest ništa znao".

ZDRAVSTVENE NEVOLjE

Gradska uprava morala je da reaguje i u oblasti čuvanja narodnog zdravlja, i opet lako nalazimo paralele sa današnjim vremenom.

Uredbe nastale od 1839. do 1841. godine odnose se na "Škodljivu hranu u kasarnama", "Tužbu protiv lekara zbog neuspelog lečenja i zahtev za povraćaj novca", "Nađeno napušteno novorođenče i postupak sa takvom decom", "Žalbu na apotekara Matu Ivanovića, zbog pokvarenih lekova i visoke cene", "Nelegalnu prodaju lekova"...

Uprava grada posebno se obratila Beograđanima u martu 1841. godine, zabranom šenlučenja za Uskrs. Tada su objavili:

- Budući da nastupa ovaj svjati praznik, kome se radujemo, da ga zdravo i veselo provedemo, čovečno i čestno, nalaže se od strane Upraviteljstva varoši ove, svakome graždaninu da nabljudava sledujuće ne prestupi: Pušku da se niko ne usudi izbaciti; Izlišno pijančiti i bezobrazno po varoši hoditi, sa bludnicama i muzikama zabranjuje se; Koji bi god kavgu učinio podlećiće apsu...

Slična objava usledila je i za nastupajući Božić.

GORA SE NE SME SEĆI

Tokom četvrte decenije 19. veka u gradu su istovremeno živeli Srbi i Turci, svako na svome imanju. To je Miloševo doba, kada se Srbija za autonomiju borila korak po korak.

Možda i nije bilo važno ko je krišom hteo da se protivpravno obogati, ali je bilo bitno da se ono što je zajedničko - sačuva. Tako još jedno važno upozorenje, odnosno publikacija biva objavljena 1841. godine.

- Svakom, kako Srbima tako i Turcima na znanje: Da ko se god od danas pronađe i uhvati, da sirovu rodnu goru seče ne samo što ćedu mu se drva u kontraband uzeti i u novcu globiti, no ćedu Srbi kod srbske i Turci kod turske vlasti kažnjeni biti.