KINESKI premijer Li Kećijang, u petak, biće izabran za počasnog građanina Beograda. Od 19. oktobra 1945. do danas, ovo prestižno priznanje dobilo je 26, uglavnom inostranih političara, diplomata i vojskovođa.

Maršal Tolbuhin, generali Vladimir Ždanov i Peko Dapčević, na prvu godišnjicu oslobođenja prestonice, dobili su zvanje počasnog građanina od Narodnog odbora Beograda. U protokolu grada nema pisanih informacija da li je upriličeno i uručenje povelje ovim laureatima. Tito je na rođendan 1947. dobio laskavo priznanje, da bi tek sedam godina kasnije, 19. jula 1954. grad zvanično doneo Odluku o zvanju počasni građanin.

Tri dana kasnije, 22. jula 1954. u komunističkoj Jugoslaviji, čast da bude poseban u prestonici, dobija monarhista - car Etiopije Hajle Selasije.

Vešto manevrišući između Istoka i Zapada, tadašnja vlast je u priodu od 1954. do 1985. za počasnog građanina Beograda imenovala još 18 predsednika, premijera i emira. Koliko je bila sposobna diplomatija, govori i činjenica da su u tom periodu titulu „počasnog“ dobili prvi čovek SSSR Leonid Brežnjev, ali i legendarni francuski predsednik Fransoa Miteran. Kada u petak bude imenovan Kećijang, Kinezi će i zvanično biti najbrojniji narod među počasnim građanima Beograda. Pored njega, ovo zvanje su dobili kineski premijer Hua Guofeng i predsednik Li Sjennjen.

Beograd nije zaboravio velikog borca protiv aparthejda Nelsona Mandelu. Priznanje su u svoje vreme dobili rumunski diktator Nikolae Čaušesku i lideri bloka Nesvrstanih Džavaharal Nehru i Gamal Abdel Naser. Poslednji u ovom nizu je Tadaši Nagai, legendarni ambasador Japana.


NIJEDAN SRBIN MEĐU ODABRANIMA

INTERESANTNO, ovo prestižno priznanje nije dobio nijedan Srbin. Od onih koji su živeli u FNR Jugoslaviji, počasnu titulu dobili su čuveni predsednik Josip Broz Tito, visoki funkcioner KPJ Edvard Kardelj i general Peko Dapčević, rođeni Crnogorac.


PREKID OD 1985. DO 2007. GODINE

SREDINOM osamdesetih godina prošlog veka, s početkom krize u koju je upala tadašnja Jugoslavija, privremeno je stopirana ova praksa pa titulu počasnog građanina prestonice niko nije dobio čak 22 godine, od 1985. do 2007. kada je ova titula dodeljena predsedniku Južne Afrike Nelsonu Mandeli.


LAUREATI
1. FJODOR I. TOLBUHIN (maršal SSSR, 1945.)
2. PEKO DAPČEVIĆ (narodni heroj, 1945.)
3. VLADIMIR I. ŽDANOV (general SSSR, 1945.)
4. JOSIP BROZ TITO (predsednik FNRJ, 1947.)
5. HAJLE SELASIJE (car Etiopije, 1954.)
6. DžAVAHARAL NEHRU (premijer Indije, 1955.)
7. GAMAL A. NASER (predsednik Egipta, 1956.)
8. NORODOM SIHANUK (kralj Kambodže, 1959.)
9. LEONID BREŽNjEV (predsednik SSSR, 1962.)
10. AHMED BEN BELA (predsednik Alžira, 1964.)
11. HABIB BURGIBA (predsednik Tunisa, 1965.)
12. LAL B. ŠASTRI (premijer Indije, 1965.)
13. EDVARD KARDELj (narodni heroj, 1970.)

14. KENET KAUNDA (predsednik Zambije, 1970.)
15. EDVARD GJEREK (predsednik URP Poljske, 1973.)
16. NIKOLAE ČAUŠESKU (predsednik Rumunije, 1976.)
17. HUA GUOFENG (premijer Kine, 1978.)
18. DžABIR EL SABAH (kuvajtski emir, 1981.)
19. FRANSOA MITERAN (predsednik Francuske, 1983.)
20. KIM IL SUNG (predsednik DNR Koreje, 1984.)
21. LI SJENNjEN (predsednik NR Kine, 1984.)
22. MIGEL DE LA MADRID (predsednik Meksika, 1985.)
23. DžULIJUS NjERERE (predsednik Tanzanije, 1985.)
24. NELSON MANDELA (predsednik J. Afrike, 2007.)
25. MIGEL A. MORATINOS (španski ministar, 2009.)
26. TADAŠI NIGAI (ambasador Japana, 2010.)