Za naknadu građevinskog zemljišta investitori Beogradu duguju 200 miliona evra

GENERACIJE su ulagale novac dobijen od naknade za građevinsko zemljište za izgradnju vodovodne, kanalizacione i sabraćajne infrastrukture. Da bi ta strateška mreža pratila razvoj grada, neophodno je i da investitori redovno plaćuju svoje obaveze. Nesavesni graditelji, u ovom trenutku, za ovu namenu gradu duguju više od 200 miliona evra, za „Novosti“ priča Branislav Popović, direktor Direkcije za građevinsko zemljište.

- Ugovori koje su potpisali sa gradom toliko su jasni i jaki da investitori u svakom slučaju moraju da izmire obaveze za koje su se obavezali. Njima se samo gomilaju kamate. Mi imamo razne pravne metode naplate - od suda, pa do toga da se ne mogu upisati u katastar. Više na njihovo ime neće moći ni od nadležnih institucija da dobiju građevinsku i upotrebnu dozvolu - objašnjava Popović.

Za naplatu potraživanja Direkcija je jednom broju, od 970 slučajeva, aktivirala instrumente obezbeđenja ugovornih ovlašćenja - blokirali su račune dužnika. Potraživanja koja nisu naplatili posle blokade računa, data su na utuženje.

Najveći dužnik je „Marina Dorćol“, od koje grad na ime osnovnog duga potražuje 1,9 milijardi dinara, plus 388,5 miliona dinara kamate. Oni su ugovor sa gradom sklopili 30. 08. 2010, a predmet je pred sudom.

Među većim dužnicima je „Brif TC“, koji uz osnovni dug, plus kamate, na ime naknada duguje 383 miliona. „Novi rasadnici - blok 10 d.o.o.“ sa gradom su sklopili ugovor 29. 11. 2011. godine. Direkcija je i njih tužila za 116 miliona, plus 24,3 miliona kamata.

Grad vodi tri predmeta i protiv „Danzo investa“ (Art Vukotić). Ovaj investitor u zbiru, Direkciji, na ime kamate i naknade mora da plati oko 300 miliona dinara. „SRGP Nov invest“ tužen je za 54 miliona dinara. Zbog kamata, grad od ove firme potražuje još 27,3 miliona dinara.

Prema rečima gradskog menadžera Gorana Vesića, Direkcija je napravila preglede svih lokacija koje su utužene, a za koje nisu donete pravosnažne sudske presude.

- Obilaskom 970 lokacija došli smo do poražavajućih rezultata, da je 95 odsto objekata završeno i useljeno, te se lako zaključuje da je novac umesto u gradsku kasu otišao u privatne ruke - rekao je Vesić. - Pozvaćemo još jednom sve investitore da izmire svoje obaveze ili da vrate zemljište koje su dobili putem licitacije ili davanjem u zakup.

S druge strane, mnogi investitori se žale na ekonomsku krizu, smanjen obim poslovanja, a naročito da je naknada previsoka i da za taj novac ne dobijaju odgovarajuću infrastrukturu.

- Na visinu naknade žale se samo oni građevinski preduzimači koji ne umeju da posao dovedu do kraja. Direkcija za građevinsko zemljište je jedina institucija gde se čak 90 odsto ugovora redovno namiruje. Problem je samo sa ovih deset odsto - odgovara Popović, naglašavajući da neće biti smanjenja cene.

Kako navode u gradu, novac od potraživanja biće upotrebljen za izgradnju vodovodne, saobraćajne i kanalizacione infrastrukture.