Vožnja “pedeseticom“ ekstremna avantura!

GUŽVE, guranje sa putnicima, čekanje, incidenti - bili su i ostali zaštitni znaci vožnje autobusom na liniji 50. Iako je gradski prevoz pretrpeo promene poslednjih godina, a i dana, uz brojanje putnika i borbu protiv „švercera“, ova linija, nezvanično najgora u gradu, odoleva promenama. Reporteri „Novosti“ su se provozali od početne stanice u Ustaničkoj do okretnice na Banovom brdu. Zaključak je - ko se „pedeseticom“ vozio, „ni pakao mu neće teško pasti“.

Ova linija kao žila kucavica povezuje Voždovac sa Čukaricom i Rakovicom. Za stanovnike obodnih delova Beograda - Begaljice, Zaklopače, Pinosave, Belog potoka, Sremčice, Rušnja, često bude jedini način da se povežu sa ostatkom grada.

A gužva u „pedesetici“ testira nerve i najstrpljivijima. U ovom autobusu ne umire nada da ima mesta na sredini, iako svi zakoni prirode govore drugačije. Ljudi se voze poslagani kao u snopu pruća i to ne samo u špicu. Na jednoj nozi, klateći se sa namerom da uhvate oslonac. Ili uz više sreće, da se uhvate za šipku. Istu muku dele đaci koji su krenuli u školu (MOC ili Petu ekonomsku), penzioneri koji idu u Dom zdravlja na Kanarevom brdu ili na Banjičku pijacu, radnici „Štarka“, studenti FPN i FON... Prepliću se priče o ocenama, platama, dnevnoj politici i porodičnim problemima.

- Govorim joj da uzme da drži samo dve svinje, jer znam da je ostarila i da ne može sama sve da radi - žali se jedna starija gospođa na svoju majku, od početne stanice, pa sve do krivine u naselju Braće Jerković.

Do te autobuske stanice, jednim delom svoje trase, „pedesetica“ putuje u paru sa „osamnaesticom“. Znatno noviji, dugački autobusi, koji redovno nailaze, svoj put nastavljaju ka Kumodraškoj ulici. Zaobilaze kratku „pedeseticu“ koja se odvaja, penje i dalje posramljeno vuče. Kosinu pored naselja Stepa Stepanović zato mnogi neretko prelaze peške, jer je tako - brže. U sizifovskom maniru, stiže na Trošarinu. Prazni se vozilo, ali čini se da još više ljudi želi da uđe.

- Živim na Banjici više od četiri decenije i ova linija je uvek bila problem - žali se Jovanka Babić. - Govorili su nam da je predugačka, ali mislim da je 23 duža. Neka uvedu lokalne, kraće linije, ako je dužina problem. Ali gužva je uvek. I muka je što u ovim godinama toliko čekam. Možda čak i češće naiđe od 59, ali stalno bude prepuna!

Mnogi putnici su čuli za džeparoše koji „rade“ na delu trase od Kanarevog brda do Vidikovca. Žene čvršće drže svoje tašne uz telo, sve dok se ne razbije krkljanac na izlasku iz Rakovice. Kod „Mekdonaldsa“ iz autobusa izlazi reka ljudi, da se zapita čovek jesu li uistinu svi bili unutra. Kao i na Trošarini, poput nekog graničnog prelaza, i ovde mnogi putnici ulaze. Preko Žarkova do Banovog brda, „pedesetica“ dalje vijuga mirnijim ritmom. A na okretnici konačno se dolazi do daha.

- Nije slučajno što je nazivaju linijom „trećeg sveta“ - komentariše jedan od putnika. - Ma u „pedesetici“ je uvek prava avantura.

VOZAČ „pedesetice“ otkriva drugu stranu priče. Kaže da je zadovoljan linijom i da putnici ne prave probleme.

- Dosta je opterećena, ali ulice kojima ide su osvetljene i prohodne - kaže I. S. - Zato je meni „pedesetica“ u redu. Za 54 minuta stiže se od prve do poslednje stanice.


DUPLI DOĐE KAO SEDMICA NA LOTU

MADA bi zvanično trebalo da dolazi na nekoliko minuta, nema pravila kada će stići „pedesetica“. Dešava se da naiđu tri autobusa, jedan za drugim, a ponekad ga nema na vidiku više od pola sata.

Odskora je primećen i jedan zglobni autobus „pedesetice“ koji dođe kao sedmica na lotu.