Mostarska petlja: Kroz „ringišpil“ u Miloševu ulicu

MOSTARSKA petlja danas je nezaobilazna gradska saobraćajnica, a njena izgradnja vezana je za vreme s kraja šezdesetih i početka sedamdesetih godina prošlog veka. Tada je kroz glavni grad prošao auto-put, a petlja je, za početak, imala „zadatak“ da zbunjuje gradske šofere, koji je tek trebalo da nauče kako da se snađu u novonastalom lavirintu.

Podsećamo, u to doba još nije bilo puteva koji su imali više traka u jednom pravcu, pa je prestrojavanje mnogim vozačima bila velika nepoznanica.

Uostalom, ovaj deo grada nosio je naziv Mostar i pre izgradnje petlje, mada mnogi sadašnji stanovnici prestonice misle da je ime vezano isključivo za završetak Gazele i neobični raspored saobraćajnica koje su vijugale ispod mosta.

Pa ipak, „Mostar“ je dobio ime znatno ranije. U sećanjima starih Beograđana dugo je ostala priča kako je nekada, trasom auto-puta, odnosno današnjom Ulicom Franše d’Eperea tekla Mokroluška reka. Ona je povezivala izvore iz Malog Mokrog Luga i praveći vodotok kroz ovu kotlinu ulivala se u Savu ispod današnje petlje.

Sada je ta reka kaptirana i teče ispod ulice, kroz podzemni kolektor. To je armirano-betonski tunel dimenzija 5,5 sa 5,5 metara. Voda i danas huči tuda, ali daleko od očiju Beograđana.

Mokroluška reka je krajem 19. i početkom 20. veka s proleća umela da nabuja i da odnese drveni most kojim su ondašnji varošani prelazili ka Senjaku. Kako su svake godine posle bujica nanovo morali da popravljaju most, tako su stari žitelji našeg grada ovo mesto i prozvali - Mostar.

Na gornjoj fotografiji je snimak mesta gde se danas nalazi Mostarska petlja. Posle rata tu je dugo bio kružni tok, odakle se nastavljala Ulica kneza Miloša, dok su na drugom snimku kadrovi izgradnje Gazele i ove saobraćajnice.