KADA je 2. juna 1992. godine izabrana za gradonačelnicu Beograda, Slobodanka Gruden bila je prva dama koja se u viševekovnoj istoriji našla na čelu prestonice Srbije. Beli, lekarski mantil, zamenila je za užarenu fotelju u Starom dvoru, u trenutku kada je besneo rat na prostoru bivše Jugoslavije, a zemlji su uvedene surove sankcije.

- Bili smo hermetički zatvoreni. Nismo imali goriva i rezervnih delova za autobuse. Nedostajalo je namirnica i lekova. Veliki broj ljudi je ostao bez posla. Cvetala je siva ekonomija. Sa izuzetno malim budžetom, uspeli smo na mišiće, da održimo sistem u dvomilionskom gradu, u koji se doselio veliki broj izbeglica.

* Na čelu Beograda ste se zadržali samo dve godine. Koji je bio razlog za ostavku?

- Bilo je mnogo pritisaka. Supruga predsednika Miloševića, od marta 1993. oštro me je napadala u svojim kolumnama u nedeljniku „Duga“. Međutim, pravi raskid se desio jula 1993. kada sam uspela da nagovorim Vuka Draškovića da prestane štrajk glađu i počne da uzima lekove i infuziju. Dostojanstveno, jula 1994. podnela sam ostavku pred svim odbornicima. Bila sam ponosna što sam u tom trenutku, od svih opozicionih i pozicionih poslanika dobila aplauz.

* Da li vam je to Milošević zamerio?

- Sa Slobom sam bila drugar iz studentskih dana. Odlično smo se poznavali. On me je nagovorio da budem gradonačelnik. Pre moje posete Draškoviću, pozvala sam ga i iznela mu svoju nameru. Sećam se, bio je veoma ljut. Ubrzo, Mihajlo Marković me je upozorio da će mi određeni organi smestiti neku aferu. To se i dogodilo, kada su objavili da sam dobijala skupocene poklone od Dafine Milanović. To naravno nije istina, jer u dokumentaciji jasno stoji šta sam i od koga dobila na poklon. To su uglavnom bile neke protokolarne sitnice, koje su i danas u gradskom trezoru.

* Da li ste nešto dobili od Dafine?

- Ja ništa, ali grad jeste. Njena banka je finansirala izgradnju podzemne stanice Vukov spomenik. Kada je bilo otvaranje 1995. godine, mene nisu pozvali. I Jezda je posle meča Fišer-Spaski, dao određenu svotu novca za gradski saobraćaj.

* Po čemu lepom pamtite period na čelu grada?

- Tih ratnih godina, uspeli smo da uspostavimo saradnju sa političarima iz Grčke. Realizovali smo projekat, da 1.800 dece bez roditelja, provedu šest meseci kod grčkih porodica. Veoma sam ponosna, što je istorija Beogradskog maratona počela 1993. godine, za vreme mog mandata. Imali smo odličnu saradnju sa Bukureštom, koji nam je pomagao oko nabavke goriva.

* Kako vidite danas Beograd?

- Želim da čestitam praznik Beograđanima, kao i da apelujem, da se sačuva njegov prepoznatljiv duh. Urbanistički, preko potreban je metro, kao i bolji javni saobraćaj.


PETA GIMNAZIJA

SLOBODANKA Gruden rođena je u Beogradu 1940. godine. Tokom Drugog svetskog rata, i otac i majka su joj bili u zarobljeništvu. Odrasla je u centru prestonice, gde je završila osnovnu školu i Petu gimnaziju. Bila je angažovana u Crvenom krstu, amaterski se bavila glumom i novinarstvom.

MEDICINA LEPŠA OD POLITIKE

U SLUŽBI za transfuziju krvi Slobodanka je provela 33 godine.

- Iako sam 2001. otišla u penziju, i dalje sam aktivna. To je jedan divan poziv, mnogo lepši od politike. Inače, kao srednjoškolka sam maštala da završim ETF. Kada sam bila maturant, moja majka se teško razbolela. To me je navelo da upišem medicinu, koju sam sa najvišim ocenama završila u roku.

TAŠMAJDAN I KAFANA “ZORA“

NA mladost Slobodanku Gruden asociraju pre svih Tašmajdanski park, kafane „Zora“ i „Stambol kapija“, kao i prijatelji sa kojima se provodila. Kako kaže, iako je društvo bilo siromašno, bili su srećni. Imali su veru u bolju budućnost. Želeli su da promene svet.

LjUBAVNA ROMANSA

BIVŠA gradonačelnica svog životnog saputnika Sašu upoznala je kao iz filmske priče. Mlad, lep i veoma popularan glumac 1963. bio je angažovan da održi predstavu kongresu omladine. Ljubav je planula na prvi pogled, a već sledeće godine su se venčali. Iz braka dobili su dve kćerke Alisu i Maju, koje su doktori nauka, a imaju i dve unuke Teu i Minu.